Пре неки дан моја сестра и зет очекивали су да неки човек дође. Ајд, Машо, обриши сто, замоли мајка (канда је имала преча посла... а гост је можда прикривена хигијеничарка, па ће наћи ману) дете да прихвати обавезу на своју грбачу.
И Маша се, без речи, лати крпе те, као права домаћица, поче да превлачи крпу по столу. Али узгред, погледајући мајку, и прогунђа: боже, боже, она на Фејсбуку (нема недељу дана како је добила интернет, па жељна жена тог модерног преимућства), а ја да јој бришем прашину!
/Имаш среће, сестро, што Маша није видела онај плакат у дому здравља, на којем је и наметање сличних кућних послова детету подведено под запостављање и злостављање./ Тад беше добре воље, али настави ли мајка с таквим понашањем (и запостављањем својих дужности), Маша ће јој дужу буквицу очитати (та би жедног превела преко воде... и ту би жеђ поменути лакше поднео но Машине оштре аргументе).
И Маша се, без речи, лати крпе те, као права домаћица, поче да превлачи крпу по столу. Али узгред, погледајући мајку, и прогунђа: боже, боже, она на Фејсбуку (нема недељу дана како је добила интернет, па жељна жена тог модерног преимућства), а ја да јој бришем прашину!
/Имаш среће, сестро, што Маша није видела онај плакат у дому здравља, на којем је и наметање сличних кућних послова детету подведено под запостављање и злостављање./ Тад беше добре воље, али настави ли мајка с таквим понашањем (и запостављањем својих дужности), Маша ће јој дужу буквицу очитати (та би жедног превела преко воде... и ту би жеђ поменути лакше поднео но Машине оштре аргументе).
Нема коментара:
Постави коментар