петак, 31. мај 2013.

Живот је чудо (али се дешава многима)

Не, не прислушкујем ја туђе разговоре у аутобусу ни било где другде. Али, као и на другим местима, често је немогуће избећи нехотичну непристојност. Џаба ако људи и не говоре гласно, кад ти одлично чујеш. И тако пре неки дан слушам разговор две школске другарице. Шта има ново? Једна завршава факултет, друга се удаје... Стваарнооо?! (Ко да ми је то нека мука и наука: свака врећа нађе закрпу, а на крају се све сведе на народну мудрост: оћеш ме, врљо - оћу те, дрљо). Баш леепо, супер (и томе слично), одушеви се куртоазно ова. А онда поменуше и неку трећу, заједничку другарицу. Е та је, рекла бих,  већ добро набубрела у пределу стомака - постаће мама. Стваарнооо? Е баш си ме обрадовала, распекмези се студенткиња, стварно ми је драго! И још три-четири пута тако (евентуално с неком варијацијом и инверзијом): е баш ми је драго, стварно си ме обрадовала, е стварно ми је драго, баш си ме обрадовала... Е баш ми је досадила! Па, јеботе, жена ће родити дете, сасвим обично (неће принца, па и тај се не рађа с круном; неће слона, неће Исуса, ништа од епохалног значаја - иначе би вест о томе давно осванула у таблоидима). А није се нешто ни помучила, усудићу се да кажем: легнеш (мада и не мораш, има разноврсних поза, па шта ко воли), рашириш ноге и то ти је сав посао (само да се нађе неки хитар сперматозоид, добар стрелац). Онда чекаш девет месеци: и дете ко дете - само плаче, једе, спава и каки. /То последње ти на нос изађе, у сваком случају нос од те дечије активности највише страда. Бебе благотворно делују на очи и срце (погледаш то дивно створење, па се распилавиш, истопиш од милине), али погубно на уши (ништа не знају мирно и разумно да захтевају, само се дају у дреку, па ти нагађај шта им фали) и живце, толико да на крају (изнурена и избуљена од неспавања) помислиш: свега овог не би било да сам била паметна и ноге држала скупљене!/ 
Мислим, лепо је што ће неко на свет донети ново, младо, чисто, неизвајано биће (па га после лошим, или никаквим, васпитањем упропастити), али ни прва ни последња. То што ће учинити она, чиниле су многе пре ње, и научнице и ратарке, и докторке и домаћице, и кројачице и наставнице... Дакле, шта да се диже толика помпа. Лепо, и тачка. Шта има ту више да се прича.

Нема коментара:

Постави коментар