Zavet moga pretka (verzija druga)

Deda Stevo, ja ti podižem spomen, evo:

džaba krila od mermera i cvetovi mesto trave,

ako ti se reči zature i zaborave. <3

ZAVET MOGA PRETKA (verzija druga)

Deco, naša avi(j)onska krila,

vi ste nama tak'a u životu bila.

Samo jedno pas'te:

trnje da nam na grobu ne raste,

već na grobu posadite cveće.

Pa nek cveće miriše na grobu

u tom našem posmtnome dobu.

Pa kad vetar sa planine pirne,

neka cveće na grobu dodirne

i nek miris pospe oko našeg groba

u proleće najboljega doba.

U tom grobu tišina je duga,

tu će ležat dva večita druga.

Podignite spomen od mermera

(g)de s' odmara Živanović Steva

i njegova supruga Jelena.

Na spomenu krila s obe strane

(g)de će slavuj u zoru da stane

i na njemu pesmu da zapeva --

nas da više među vama nema.

Vi ostan'te na ovome svetu

ko livada u najboljem cvetu.

I nek vam je svaka kaplja našeg znoja prosta

-- od nas dvoje ovo vam je dosta.

Jer je život ko i svaka biljka:

prvo cveta, a na kraju vene --

ta sudbina sačeka i mene

i od života više ništa nema.

Ovo piše pod Kosmajom Živanović Steva

iz njegovog sela Ropočeva.

Stevan Živanović