Moja dobra sestra piše kako je (kao što jeste) sadašnji trenutak jedino bitan. I da je jedino bitan onaj što je pored nas. Stoga podstiče da ga jako zarlimo.
A ja jedino da zagrlim laptop (nikog u sobi nema). Ako odem u kuhinju i to priredim ocu i majci, u najboljem slučaju ostaće šokirani. U najgorem, upokojiće se od tog istog šoka (ako ne od sreće).