Pre no što juče kretosmo u višesatnu kupovinu, primetih kako sam ponela džemper, mada je vruče.
Fala k...., povika sestra s vrha stepenica, toliko da su na kraju sela moli čuti.
A što se zahvaljuješ... tom svecu, stojeći podno stepenica, upitah tiho, da ne čuje otac pod jelovinom. Ona nastavi da se kliberi. Jasno mi je da se raduje konačnoj premoći sunca nad oblacima i kišom. Ali ne i kakve u tome zaslue ima pomenuti idol, kojem se verbalno (na njeovu žalost) klanja.