Naoblaćilo se nebo, kiša samo što nije pljusnula, a Maša navalila da provozamo bicikle. I pođemo iz dvorišta, uprkos rmljavini. Može li rom da nas poodi u pokretu, ne bez straha upita ona. Ja, odmičući pred njom, prsnuh u smeh. (Kako da ne. Motaj, motaj te pedale jače, da uteknemo.)
Nede ore, verujem, za trbuh se uhvati i Sveti Ilija. Dok se on valjao od smeha, nama se učini da rmi još jače.