Jutarnji (ljudsko-mačji) razgovori

***

Ja: (Trudim se da spavam, iako se i dan i Staša meškolje.)
Staša: Hajde, zakacnices da kuvas puding.

Staša: Miclim da je dan... a i ja cam ce nacpavala.
Ja: Misliš? (Podignuta roletna ne ostavlja sumnju.)
Staša: Hajdemo joc da cpavamo.
Ja: Hajde. (Zagrlimo se, pa žmurimo, ali jedna od nas nema mira.)
Staša: Miclim da cam cula cajenka i đućka: mjau-mjauu.
Ja: Ma nisu.
Staša: Pocle cam cula auto. (U svakom slučaju, nešto razara san.)

***
Staša: (Šeta po krevetu u spavaćici s roze jagodicama.)
Ja: Kako si lepa, ludačo jedna!
Staša: I ti ci... judaca.

***
Ja: Moram da idem do prodavnice.
Staša (prekorno): Camo ti?
Ja: Pa ti nemaš nove stvari.
Staša: Tata mi je doneo.
Ja: Ali nisu nove.
Staša (Uzimajući ciklama majicu s nekim natpisom): Vidic, pice Š, K, N..., nije ctara.

***
Ja (dok se mačka primiče laptopu u mom krilu): Nee, smeta mii (dok pišem).
Staša: Cajenko, ne da cmetac Ceci, to nije dobro.

***
Staša (čučeći iza stola, s mačkom u naručju): Ej, Ceco, satki smo, vidi nas! Ocec da nac clikac?
Cajenko: (Pobegao, nema strpljenja za poziranje.) 

***
Cajenko: (Ponovo uhvaćen i ponovo zagrljen. Ali se joguni, zarljaj ne uzvraća.)
Staša (prekorno): Cajenko neće da se zag(r)li.

***
Staša (koreći žućka, koristi lošu vaspitnu metodu poređenja): Vidi kako je cajenko dobar i lepo cedi (kraj peći).

***
Staša (zavrćući žućku uši unazad): Vidi, đućko jee zeekaa. Vice volim đućka neo cajenka. Dzato cto me madzi... i cto je topao. Ne, nego je mekan.

***
Ja: Na koga si tako luda?
Staša (srećna, jer računa da će mi laskati): Dznam na koga cam juda -- na tebe!

***
Staša: (Igra se lego kockicama na podu.)
Ja: Uzmi neki jastuk, imaš na tabureu.
Staša: Ne teba mi.
Ja: Pa na čemu da sediš?
Staša: Na nicta, cucim.