Dok sam Injata nosila do auta, Maša primeti: Ti sanjaš da imaš decu. Aha, sanjam, nekad kad imam noćne more. I da se udaš, dodade ona. Jeste, kako da ne, samo o tome mislim.
Kako ona već beše ušla u auto, Injat me poverljivo i tiho upita: E zelis ti da se udas? Ne, odovorih odlučno. (Da želim, verovatno bih se potrudila.) Ali on, ušavši u auto, objavi kako ću se udati kad se oni probude. Neću, nisam se dala naovoriti. (Stoput sam im rekla da neću, i ne vredi. Uostalom, kad noćas da stinem mladoženju da nabavim?) Hoće, rekla mi je, izjavi on svima. Doći ćemoo tiii, dodade, smeškajući se vraolasto. Ne sumnjam da hoćete, jer ću i sutra biti tamo de me svako dana zatičete. Znači, u krevetu, ako poranite. Ako odspavate duže, onda tu nede.
Pre neki dan njih dvoje su analizirali moj stomak, koji, po njihovoj proceni, izleda kao da beba u njemu boravi. Sad će da se uda, primeti Injat. (Nekad je to išlo obrnutim redom: udaja, pa rađanje. Moderna vremena obrnula redosled.) Evo baš mislim. Lakše mi je da istopim salo. I jeftinije da uplatim članarinu u teretani.
Pre neki dan njih dvoje su analizirali moj stomak, koji, po njihovoj proceni, izleda kao da beba u njemu boravi. Sad će da se uda, primeti Injat. (Nekad je to išlo obrnutim redom: udaja, pa rađanje. Moderna vremena obrnula redosled.) Evo baš mislim. Lakše mi je da istopim salo. I jeftinije da uplatim članarinu u teretani.
Нема коментара:
Постави коментар