Dete voli igračke. Ali one se ne moraju obavezno kupiti. Čak se deca često radije igraju kuhinjskim posuđem, raznim bočicama, kutijama od krema... Sreća se ne kupuje, često je nadohvat ruke, ali odrasli to obično ne znaju.
Ushićuje me kad moje sestriće raduje ono što im pravim. Juče sam od kartona napravila bunar. Šta god požele, ja napravim čas posla, čak i odoka (ne merim, a sečem).
Ushićuje me kad moje sestriće raduje ono što im pravim. Juče sam od kartona napravila bunar. Šta god požele, ja napravim čas posla, čak i odoka (ne merim, a sečem).
Da mi nap(r)avis noz, upita me Ignjat juče, malo pošto sam mu "sagradila" bunar. Jašta, za tren oka ga iskrojih i moj gusar osta nasmejana lica. Da mi napravis mac, upita danas. Pa kako neću, naravno da ću napraviti. On uvuče stidljivo vrat u ramena, nasmeja se i ispusti tihi uzvik, stresavši se od uzbuđenja.
Posle sam iz prodavnice autobusom donela veliku kartonsku kutiju. Biće i za top, ako zatraži. Za gusarski brod moraćemo više materijala da nabavimo. A poslužiće i onaj koji godinama čuvam u staroj kući.
Нема коментара:
Постави коментар