Čitav dan Jovanka je jela neku svinjsku džigericu. A navalila ko luda. I kako činiju isprazni, krene da kuka iz sveg glasa (ko da leba nije okusila danima). Ja joj nasečem još da se umiri. A ona i to začas slisti, pa opet kuka. I tako nekoliko puta. Čim pojede iz činije, obleće oko vangle, ne može mirisu odoleti, već se vrpolji i mjauče, poskakuje.
Jaoo, Jovanka, džigericu nam pojede (metaforički koliko i bukvalno), prekorih je. (Sem toga, ostah bez nogu zbog njena nezajažljiva apetita: taman sednem, pa moram da je uslužim.)
Нема коментара:
Постави коментар