Kad Staša poče da cupka, stavih je na ve-ce šolju (znam da je dogorelo do nokata). Pošto je piškila, sačekah s parčetom papira i rekoh: Sad da te obrišem. Nije se opirala (kako nekad zna). Pošto je obukoh, svukoh se i sama (kad sam već tu, umem da odugovlačim i odlažem do beskonačnosti), te sedoh tamo odakle je ona upravo ustala. Stojeći i strpljivo čekajući na otvorenim vratima, Staša najavi: Cad ja tebe (da obrišem)! Slatko se nasmejah.
Lepo od tebe, predusretljiva si baš, ali deca ne brišu tetke (samo obrnuto), da znaš.
Нема коментара:
Постави коментар