Ocu voodu, ocu voodu, zavapi Staša, poskakujući preda mnom nestrpljivo (ko da će lipsati od žeđi, ako istog trena ne bude napojena). Dohvatih čašu sa sudopere, natočih vodu i pružih joj, pa se ponovo posvetih sarmi, koju tek napola bejah pojela. A Staša srknu, pa navali uznemireno da mi objašnjava: poteeza, poteeza! Ja nisam razumela, ali mi sestra prevede.
Maša svoju protezu ostavlja gde stigne (po čašama, po šoljama, po hodniku, po kuhinji, sobi...). Mora da je voda od nje imala specifičan ukus. Je li bilo ukusno, pitam Stašu. Staša niti hvali niti kudi. Otrča uzbuđena u sobu, da Maši prepriča događaj.
Maša svoju protezu ostavlja gde stigne (po čašama, po šoljama, po hodniku, po kuhinji, sobi...). Mora da je voda od nje imala specifičan ukus. Je li bilo ukusno, pitam Stašu. Staša niti hvali niti kudi. Otrča uzbuđena u sobu, da Maši prepriča događaj.
Нема коментара:
Постави коментар