Čarobna kuhinjska sprava

Moram da idem na masažu oklagijom, izjavi danas sestra, širokog osmeha, potpuno ozarena, kao da je upravo saznala za lako dostupan eliksir mladosti. Tobože pod tom oklagijom nestaje celulit. Celulit? Nestaje? Nije nego (manj ako malo umine). Jeste, navaljuje sestra, potpuno ubeđena u čudotvornost kuhinjske sprave, i navodi kao argument slučaj jedne obema drage osobe. Izgubila, kaže, osam centimetara negde (valjda oko struka), za toliko joj se smanjio obim. I sve zahvaljujući oklagiji!
Ma ne lupaj, iscerih se nanovo. Jedeš sve kao i pre, šta stigneš i koliko hoćeš, upitah podrugljivo. A od oklagije mršaviš?! Pa jedino ako te neko oklagijom mlatne po prstima kad posegneš za hranom.

Nepojmljivo je koliko su žene naivne. I vazda spremne da prihvate pasivnu metodu mršavljenja preko noći, gde one neće morati prstom da mrdnu, a ni kašiku da odbace (pa će, ipak, za mesec-dva ući u odeću bar dva broja manju). Veruju u čuda, i u oklagije!

Nema ti od toga ništa, pokušavam da urazumim sestru. I kol'ko ti to košta? Šta trošiš pare, daj ja da te (sa zadovoljstvom) izoklagijam: imam četiri oklagije, jednu džinovsku i tri triput kraće (ali, ako ćemo gledati na simboličnom nivou, gde se tradicionalno povezuju s falusom, i one su ohoho); biraj kojom da te mlatnem! Ti rukom za frižider, a ja preko šake; ti za fioku sa slatkišima, a ja opet po ruci. Pa da vidiš kako ćeš nam biti vitka kao pritka.

Spada celulit (može biti), spadaju centimetri (onda i to) i kilogrami (kako da ne) od masaže oklagijom. Od oklagije koja se prevlači preko stomaka mogu samo salčići da ispadnu.

Nema nikakvog čudnovatog gubljenja kilograma, ako nisi spreman da se umereno hraniš, da se uzdržavaš od masnog i slasnog, te da budeš fizički aktivan (u šta se, mnoge žene ću iznenaditi, ne računa petnaest minuta hoda od autobuske stanice do kancelarije i nazad). Idealno bi bilo, kao u onim reklamama za kojekakve čarobne tablete (pomakljaš pola praseta, progutaš jednu tableticu, pa ko da si glavicu salate izgrickao -- vaga mirno prede): jedeš sve (što ti duša hoće), a mršaviš! Ali život nije bajka. Okani se, ženo, kašike i viljuške (a ne jedi s noža), pa će kilogrami da se istope.
Kakva crna (a i ona u prirodnoj boji drveta) oklagija! Ja večeras obarih tri krompirića i dve šargarepe s malo soli. Ne mogu više da podnesem pogled u ogledala po kabinama za probu. Ni salo što se ko nakislo testo iz naćvi (ko ne razume, nek pita starije ili rečnik arhaizama prelista) preko pojasa farmerki preliva. To mi beše večernji obrok. Nema šanse da, kao neke žene (skidam kapu, lakše i radije no one steznike, koje, uprkos apstinenciji moraju da nose jer jedu očima), dam večeru neprijatelju. (Inače nisam sebična, ali večeru ne dam; creva bi mi krčala, oka ne bih sklopila.) 
Dakle, večerala sam (u slast) bareno povrće. Doduše, usput sam, jer mi beše pred očima (a na šporetu), dva-tri puta čalabrcnula neku papriku prženu s jajima. Posle krompira, izjedoh i nekoliko domaćih keksića. A hodajući kuhinjom, pitah se da li će majka sutra skuvati kiseli (svadbarski) kupus i umesiti proju. One četiri oklagije neće biti dovoljne da me drže podalje od lonaca i šerpi.