One sitne čokoladice što moji sestrići rasipaju po kući načisto će me upropastiti. Malo-malo, pa naletim na njih kad mi padne šećer (a taj je toliko nespretan da vazda gubi ravnotežu).
Jednu-dve sam smazala sinoć (majka je mislila da je iza televizora dovoljno skrovito; kupi po kući, pa tu skladišti; a ne zna da ja imam oko sokolovo... i šećer koji vazda posrće i pada). Večeras u prolazu spazih jednu samotnu kako drhti od straha. Nisam se sažalila: za tili čas je duboko u mojoj utrobi bila. A malo potom, vraćajući se iz kuhinje, spazih još jednu. Iznenadih se, pa i ljutito brecnuh: Otkud ove čokoladice niču?
Nije meni što se množe, već što su mi vazda pred očima. Jer koju god vidim, ja moram i da pojedem.
Sestrići, milosti imajte, čokolade oko mene ne bacajte!
Jednu-dve sam smazala sinoć (majka je mislila da je iza televizora dovoljno skrovito; kupi po kući, pa tu skladišti; a ne zna da ja imam oko sokolovo... i šećer koji vazda posrće i pada). Večeras u prolazu spazih jednu samotnu kako drhti od straha. Nisam se sažalila: za tili čas je duboko u mojoj utrobi bila. A malo potom, vraćajući se iz kuhinje, spazih još jednu. Iznenadih se, pa i ljutito brecnuh: Otkud ove čokoladice niču?
Nije meni što se množe, već što su mi vazda pred očima. Jer koju god vidim, ja moram i da pojedem.
Sestrići, milosti imajte, čokolade oko mene ne bacajte!
Нема коментара:
Постави коментар