Ignjat došao do vrata sobe, pa nikako prag da prekorači. Stao ko ukopan, prstić turio u usta i upro pogled u pod. Stidi se (kad se stidi, trpa prste u usta -- tako znamo), ne znam zašto, reče sestra.
A malo potom, dok sam u kupatilu prala zube, uzrok tog iznenadnog stida je otkriven. Na podu moje sobe ležale su neke novine, okrenute zadnjom stranom na gore. I na toj strani polugola žena (i to sasvim pristojna, sve kako reklama zahteva): u crnom čipkanom vešu, kroz koji se ništa ne prozire (i ona praktikuje brazilku, jakako).
Bože, pa šta mu je, ko da nikad nije video ženu razodevenu. /Malo mi bi krivo, sosećala sam s detetom koje je vidno bilo isprepadano. Niko od nas ne zna kako i zašto./ A leti na plaži sve gotovo takve (kupaći ili donje rublje, pa nema neke naročite razlike), ko da se nije nagledao (mislim, mogao je oči da ne smeće da ga je zanimalo).
Narednog dana sestra sve to prepričava i bacaka one novine (koje niko još nije ni spalio ni daleko od dečjih očiju sklonio) po krevetu, a Ignjat se izmiče, otresa ih s krila i kloni ih se ko đavo krsta (pritom samo što ne proguta vlastitu, ne ni tako malu, pesnicu). Šta ti je, Ignjate, pa žena u kupaćem, ništa strašno, rekoh.
Malo po malo, kako ostadosmo sami, ohrabri se on i uze novine, pa poče i da nabraja telesne delove. Ovo, uperi prstom na pupak. Ovo pupak. Zatim: ovo noga, ovo ruka... I konačno, prst mu se, drhtavo i snebivljivo, spusti na čipkasti brushalter. Šta je to, pitam? Ignjat me gotovo uplašeno gleda (osmeh mu se jeedva nazire, kao puki nagoveštaj), dublje u grlo nabija šaku, glasa ne pušta, a kamoli reč (naročito adekvatnu) da izusti. Pipa, prstom šara, ali ne progovara.
Zar se tako rano, pobogu, rađa stid od golih ženskih nogu?! Zar se pre treće godine budi stid od bujnih ženskih grudi? Kanda život prestane biti lak kad pogled zapne za ženski pupak. Pitam se: kad to od dečaka muškarac postane i u kom dobu ostane bez glasa kad žena grudima ustalasa?
A malo potom, dok sam u kupatilu prala zube, uzrok tog iznenadnog stida je otkriven. Na podu moje sobe ležale su neke novine, okrenute zadnjom stranom na gore. I na toj strani polugola žena (i to sasvim pristojna, sve kako reklama zahteva): u crnom čipkanom vešu, kroz koji se ništa ne prozire (i ona praktikuje brazilku, jakako).
Bože, pa šta mu je, ko da nikad nije video ženu razodevenu. /Malo mi bi krivo, sosećala sam s detetom koje je vidno bilo isprepadano. Niko od nas ne zna kako i zašto./ A leti na plaži sve gotovo takve (kupaći ili donje rublje, pa nema neke naročite razlike), ko da se nije nagledao (mislim, mogao je oči da ne smeće da ga je zanimalo).
Narednog dana sestra sve to prepričava i bacaka one novine (koje niko još nije ni spalio ni daleko od dečjih očiju sklonio) po krevetu, a Ignjat se izmiče, otresa ih s krila i kloni ih se ko đavo krsta (pritom samo što ne proguta vlastitu, ne ni tako malu, pesnicu). Šta ti je, Ignjate, pa žena u kupaćem, ništa strašno, rekoh.
Malo po malo, kako ostadosmo sami, ohrabri se on i uze novine, pa poče i da nabraja telesne delove. Ovo, uperi prstom na pupak. Ovo pupak. Zatim: ovo noga, ovo ruka... I konačno, prst mu se, drhtavo i snebivljivo, spusti na čipkasti brushalter. Šta je to, pitam? Ignjat me gotovo uplašeno gleda (osmeh mu se jeedva nazire, kao puki nagoveštaj), dublje u grlo nabija šaku, glasa ne pušta, a kamoli reč (naročito adekvatnu) da izusti. Pipa, prstom šara, ali ne progovara.
Zar se tako rano, pobogu, rađa stid od golih ženskih nogu?! Zar se pre treće godine budi stid od bujnih ženskih grudi? Kanda život prestane biti lak kad pogled zapne za ženski pupak. Pitam se: kad to od dečaka muškarac postane i u kom dobu ostane bez glasa kad žena grudima ustalasa?
Нема коментара:
Постави коментар