Nedavno sam u nekoj prodavnici igračaka tražila jednu društvenu igru (onu koja nazivom sugeriše uzdržavanje od ljutnje, ali je, uprkos tome, redovno prouzrokuje među igračima).
Imaju neku plastičnu tablu, s pingvinima i kockicom u kupoli, koju stisneš, pa kocka odskoči (deci je to zabavno, ali jedna drugarica reče da time igra gubi čar, ona voli kocku da zafrljači...). Imaju inače, ali ne i trenutno. Treba, rekoše, da im stigne sutra ili prekosutra.
Odem ja nakosutra i pitam je li stigla. Jeste, rekoše sve prodavačice uglas. Je li vaš muž bio juče (da pita), upita jedna, osmehnuta. Ne, ja nemam muža (sem ako mi to nije bio budući). Izvinitee, pokunji se žena. Ne znam ko me tera da insistiram na tačnosti biografskih podataka i da svima pred nosem (prkosno, izazivački?) mašem (svojim negativnim bračnim statusom). Dovoljno je bilo da kažem: ne (toliko sam morala; ko zna na šta je taj ličio, neću da ga zamišljaju u mom bračnom krevetu, koji i nemam). Ali ja moram da naglasim da ga NEMAM (i koji će mi... i šta bih s njim... nisam baš sigurna).
Međutim, čudno mi je što mi se ljudi onda izvinjavaju, kao da je uvreda ako ti pomenu nešto što nemaš. Doduše, možda i jeste uvreda jer izgledaš kao da imaš dovoljno godina da imaš i muža... a nemaš ga -- to je nedopustivo i svakako pokazatelj tvojih osujećenih želja i stremljenja... (Ja kud sam stremila, dobro se nisam, u ambis, strmoglavila.)
Odem ja nakosutra i pitam je li stigla. Jeste, rekoše sve prodavačice uglas. Je li vaš muž bio juče (da pita), upita jedna, osmehnuta. Ne, ja nemam muža (sem ako mi to nije bio budući). Izvinitee, pokunji se žena. Ne znam ko me tera da insistiram na tačnosti biografskih podataka i da svima pred nosem (prkosno, izazivački?) mašem (svojim negativnim bračnim statusom). Dovoljno je bilo da kažem: ne (toliko sam morala; ko zna na šta je taj ličio, neću da ga zamišljaju u mom bračnom krevetu, koji i nemam). Ali ja moram da naglasim da ga NEMAM (i koji će mi... i šta bih s njim... nisam baš sigurna).
Međutim, čudno mi je što mi se ljudi onda izvinjavaju, kao da je uvreda ako ti pomenu nešto što nemaš. Doduše, možda i jeste uvreda jer izgledaš kao da imaš dovoljno godina da imaš i muža... a nemaš ga -- to je nedopustivo i svakako pokazatelj tvojih osujećenih želja i stremljenja... (Ja kud sam stremila, dobro se nisam, u ambis, strmoglavila.)
Jednom se desilo (i o tome sam davno pisala) da odem kod lekara (iz nekog banalnog razloga; to od čega ja bolujem, to se ne leči, naročito ne medicinskim sredstvima), a sestra na šalteru ne može da mi nađe karton. I traži, traži (a muka je uhvatila, preznoji se od tolikog, neželjenog i neplaniranog napora... i kafa će da joj se ohladi)... Da niste pod svojim devojačkim prezimenom, obrati mi se s nadom (da će me se konačno ratosiljati).
?! ?! ?! TO je moje devojačko prezime, rekoh, jetko, ledenog i glasa i pogleda. Izvinite, sestra samo što ne propade u zemlju (sramota me je što mi je tako lepo, što imam ko da mi cepa drva i, kad zatreba, da me bije, a ti nisi imala sreće -- nijedan te hteo nije). Pognu glavu i nastavi da rovari po kartoteci. To je uobičajena neugodnost udate žene (koja već liči na babu, nosi prave suknje do ispod kolena, stabilne i praktične štikle, kosu ni do ramena, naočare, eventualno brkove... ali MUŽEVLJEVO prezime) pred nesrećnim babadevojkama (od kojih neke izgledaju ko avion, rekli bi muškarci, a ne misle uvek na gabarit).
Ništa, ništa... ajde ti u mišju rupu (međ stereotipe i predrasude), a ja ću natrag u svoj hangar.
?! ?! ?! TO je moje devojačko prezime, rekoh, jetko, ledenog i glasa i pogleda. Izvinite, sestra samo što ne propade u zemlju (sramota me je što mi je tako lepo, što imam ko da mi cepa drva i, kad zatreba, da me bije, a ti nisi imala sreće -- nijedan te hteo nije). Pognu glavu i nastavi da rovari po kartoteci. To je uobičajena neugodnost udate žene (koja već liči na babu, nosi prave suknje do ispod kolena, stabilne i praktične štikle, kosu ni do ramena, naočare, eventualno brkove... ali MUŽEVLJEVO prezime) pred nesrećnim babadevojkama (od kojih neke izgledaju ko avion, rekli bi muškarci, a ne misle uvek na gabarit).
Ništa, ništa... ajde ti u mišju rupu (međ stereotipe i predrasude), a ja ću natrag u svoj hangar.
Нема коментара:
Постави коментар