Hoće da se ljube?

Maša ima običaj da sedne tik uz televizor. Nešto gricka ili meditira, pa u ekran pogleduje. Pre neki dan beše neka serija, pa kad joj se učini da će uslediti scena koja nije podesna za njen uzrast, upita: hoće da se ljube, da premestim? /Jašta da hoće, to koristi svaku priliku. Sad, znaju i da prevare očekvianja./ Ma šta premeštaš, rekoh, gledaj. Bolje nego da se tuku. /I da sad mi nismo tu, bi li premestila? Bi, tobože ona potvrdi, sklanjajući prste s očiju (već ih je bila namakla, za svaki slučaj, da je ko ne prekori; to je vid autocenzure kojom se predupređuje porodična). Kako da ne!/
Ako počnu da se skidaju, e onda premesti, dok još ima vremena (da ne preterujemo sa slobodama, i da ne bude više štete nego koristi).