Kad sam jutros otvorila usta (prvo njih, od mene se zahtevalo da promumlam odgovor na neko pitanje od izuzetnog značaja, recimo poput nedoumice koliko grba ima dvogrba kamila), nisam ih otvorila što sam ja želela. Kad sam potom otvorila i oči, nisam ih otvorila po svojoj volji. Na sve su me prinudili sestrići moji.
Pouvlačili mi se u krevet, pa se koškaju, grizu i grabe oko mene ko da sam lovački plen (a ne tetka svakom ponaosob). Konačno je Maša za ruku ugrizla Miu jer me ova zagrlila oko vrata, pa Maša tobože nije mogla isto da učini. A mogla je, rekla sam joj, da me isto tako obuhvati s druge strane, pa da me stisnu -- manje bi bolelo od svega drugog što mi priređuju. Pa ja čitav dan slušah vrisku i pisku. Dok su čekali da im stigne nova verzija čoveče, ne ljuti se, već su se svi naljutili jer ne mogoše da se slože kome će pripasti koja boja.
Pouvlačili mi se u krevet, pa se koškaju, grizu i grabe oko mene ko da sam lovački plen (a ne tetka svakom ponaosob). Konačno je Maša za ruku ugrizla Miu jer me ova zagrlila oko vrata, pa Maša tobože nije mogla isto da učini. A mogla je, rekla sam joj, da me isto tako obuhvati s druge strane, pa da me stisnu -- manje bi bolelo od svega drugog što mi priređuju. Pa ja čitav dan slušah vrisku i pisku. Dok su čekali da im stigne nova verzija čoveče, ne ljuti se, već su se svi naljutili jer ne mogoše da se slože kome će pripasti koja boja.
Joooj, poludeću od vas, na ivici živaca zavapih, u ludnicu ću da odem. (Baš u tom momentu, možda zbog ozbiljnosti moje izjave, svi su se stišali). U Lazu, mirno se nadoveza Maša, to i mama kaže. (Misliš da budemo zajedno? Da, da se družite, izjavi ona, kanda bi bila spokojnija da zna da nismo usamljene.)
E, onda neću, istog trena se predomislih. /Od nje će mi se pogoršati stanje i zaglaviću negde dublje, pa mi nema izlaska./
Potom mi se, ne mareći za moje ozbiljno ugroženo psihičko zdravlje, svih troje navališe na leđa i umalo mi kičmu ne polomiše. Pa, ljudi, moji, završiču poluluda na ortopediji (a u Lazi će mi čuvati mesto dok me zakrpe, da ne propustim porodično okupljanje).
E, onda neću, istog trena se predomislih. /Od nje će mi se pogoršati stanje i zaglaviću negde dublje, pa mi nema izlaska./
Potom mi se, ne mareći za moje ozbiljno ugroženo psihičko zdravlje, svih troje navališe na leđa i umalo mi kičmu ne polomiše. Pa, ljudi, moji, završiču poluluda na ortopediji (a u Lazi će mi čuvati mesto dok me zakrpe, da ne propustim porodično okupljanje).
Нема коментара:
Постави коментар