понедељак, 17. октобар 2016.

Мачка у фрижидеру

У време које сам одабрала (шта одабрала, огладнела сам ко вук) за ручак кантина беше готово празна, па отуда јасно чух разговор за суседним столом.
Док је момак јео  кроасан, девојка прекопута њега, спремајући се да загризе своју ужину, мирним гласом рече: знаш да је моја сестра успела да затвори мачку у фрижидер?
Не знам за њега, али мени сместа у грлу застаде залогај (пите од бундеве). И погледах девојку, ишчекујући нестрпљиво и с надом наставак, док она није журила с новим информацијама (кад зна што ми не знамо). Пет сати је била мачка у фрижидеру, напокон додаде. Добро је мачка, најзад рече, и мени лакну (па наставих да жваћем). Мало потресена, али добро. Момак такође настави да једе.
Црна мачка (без обзира на боју длаке)! Власница отворила фрижидер да узме штогод за јело, а мачка се крај ње ушуњала (вероватно истим послом). Само, није рачунала мачка да газдарица врата отвара споља, а има и најмање педесетак кила (дакле снаге). Шта ће маче (килаво), чак и да скаче? Не знам након колико времена би се следила. Мислила сам да толико сати не би могла да преживи.
Сестра (девојке која данас ни слутила није да ће убрзо постати књижевни лик) је у неко доба приметила да љубимице нема на видику, па се дала у потргу за њом. По читавој кући облеће (ваби и по тераси и по подруму...): мац, мац... а мачка цвокоће (колико је могуће кад су ти вилице слеђене) згрчена на другој полици у фризу (и проклиње шунку, за којом је шапом посегнула... и газдарицу, која на линију пази сад -- због тога мачка може да заглави у Хад).
Мачка је имала више среће него користи. Саветујем мачке (ако им је живот мио и радо би на раменима (нису им баш изражена, ал' тако се каже) сачувале живу главу) да за власнике не бирају слабојешна, мрљава створења (поготово ако су заборавни и занесени; нека им канаринаца у кавезима). Ти што само мљацну два-трипут на дан, можда неки кексић с ногу, нису подобни (и могу, ма колико нехотице, да угрзозе живот радозналој, гладној или просто алавој, животињи). Да су паметне (и да њих неко непто пита), мачке би преле само онима који се вазда примичу фрижидеру, у њега завирују и нешто ждеру (тако би унесрећена мачка имала више прилика да се избави из невоље и више шансе да из фрижидера, и то пуна стомака, шмугне). Студенти су идеалан избор: од самог погледа на хрпу скрипата расте апетит и дневно превале силне километре између поменуте гомиле и фрижидера (за који се увек радије опредељују). Ништа толико не подстиче глад као градиво које треба (често за врло кратко време, колико обично остане услед сталног пребацивања од данас за сутра) усвојити.

Нема коментара:

Постави коментар