Маша се, ко и многа данашња деца, ретко вози аутобусом. Зато јој је то авантура. И место да, као ја, гледа кроз прозор, Маша по аутобусу "снима" путнике.
У једном трену шапну ми: сви на телефонима, само ова жена (прекопута нас) на књизи (ко на хероину; по аналогији, како су људи на телефону, компу, интернету, Фејсу... тако и НА књизи). Насмејах се њеном запажању. А ко је, по теби, паметнији, упитах. Па ова жена, одговори она, ко из топа (можда што тачно зна шта ми паше и које одговоре више вреднујем).
У једном трену шапну ми: сви на телефонима, само ова жена (прекопута нас) на књизи (ко на хероину; по аналогији, како су људи на телефону, компу, интернету, Фејсу... тако и НА књизи). Насмејах се њеном запажању. А ко је, по теби, паметнији, упитах. Па ова жена, одговори она, ко из топа (можда што тачно зна шта ми паше и које одговоре више вреднујем).
Јесте. Некад је много више људи у аутобусу читало (ја лично не спадам у ту групу, то не прија ни мојим очима ни мојој глави -- у аутобусу искључиво гледам кроз прозор или у се). Додуше, досетих се, ови што висе на мобилном, тј. Фејсу, сигурно нису били међу њима (тако да је ипак енигма каква је судба задесила толику негдашњу читалачку популацију у возилима јавног превоза).
Књиге (и у шуми, и на њиви, и на трави, и на шљиви...), браћо моја, књиге (у авиону, камиону... па и аутобусу, јашта), а не звона (мобилних телефона) и прапорци (друштвене мреже), одавно је Доситеј завапио.
Књиге (и у шуми, и на њиви, и на трави, и на шљиви...), браћо моја, књиге (у авиону, камиону... па и аутобусу, јашта), а не звона (мобилних телефона) и прапорци (друштвене мреже), одавно је Доситеј завапио.
Нема коментара:
Постави коментар