Variranje težine

Otkako sam vagu vratila u svoju sobu (neko ju je drugi nekad, iz nekog razloga, odatle izmestio; ja sam s njom dugo već u dobrim odnosima), Staša se meri svaki čas. (Ja nikako da se nakanim; a nekad sam to svakodnevno činila, pa čik da skala mrdne s mesta.) I težina joj, svojim ušima sam čula, stalo varira, ne iz dana u dan, nego iz časa u čas. Stane na vagu, pa baci pogled na brojeve (koje i ne zna), te ravnodušno objavljuje: devet... trinaest.. devet... trinaest... Ode do kuhinje, promuva se po kući, pa opet dođe da proveri težinu. I opet isto: devet-trinaest... devet-trinaest...
Dok bi mnoge žene zbog nabačenih kilograma padale u depresiju i ushićivale se zbog gubitka, nju tri-četiri kila gore-dole ič ne uznemirava. (Kad imaš jedva tri godine, sve ti ravno, pa i stomak.)