Baba o uštipcima, muškarci o vojsci, žene o
porođaju... Ja nit vojsku služila nit decu rađala (a ni uštipke nisam pržila,
mada mi se jedu i do kraja života ću čeznuti za onim babinim bućkavcima), pojadah se na svoju nezavidnu poziciju.
Pa
o čemu ti razgovaraš s ljudima, kroz osmeh me, šaleći se, upita susedica za slavskom trpezom. Eto, proslovim tek pokoju, kad na tren vojnička truba i porođajne muke utihnu...
Ne govorim ni o besomučnim kupovinama (u kojima i ne učestvujem), pustošenju radnji (za koje nemam ni interesovanja ni snage, da ne pominjemo novac), kreditnim karticama, cipelama, sniženjima, muškarcima (to me ič ne zanima, mada su nehotice nabrojani na kraju liste; pazite, možda je trik, jedninu nisam pominjala)...
Šta da vam kažem: totalno sam dosadna, ne uklapam se u društvo. Prevrćem u sebi očima od priča o menstruacijama, ovulacijama, odlivima, podlivima, kandidama, sekretima... Većini žena (čast izuzecima) priča o intimnom životu je ko dobar dan. Ali meni je to neukusno i odslušam, s mukom, iz učtivosti, ako već ne uspem da izvrdam, da skrenem temu. Jednako me ne zanimaju priče o dečjim bolestima i zubićima, kutnjacima koliko i sekutićima, o slabom apetitu, retkoj stolici... kad su progovorili (jednom prva reč bila otorinolaringologija, drugom meteorologija, trećem Njufaundlend...), kad su prohodali (jedno u šest meseci, drugo u četiri i po, treće nije ni hodalo, odmah potrčalo)...
Obično čamim po ćoškovima, kao izopštena, ćutim, nešto grickam (uvek ima neke torte, čokolade... da se zaludna usta uposle i slade), poigram se s decom... Uglavnom (ne nikad) nemam o čemu sa ženama (ne svim, naravno, i na sreću) da zborim.
A, ruku na srce, radije ću s muškarcima o vojničkim zgodama. Ako je bivši vojnik rođen pre bar četiti decenije, još može ispasti bar geografski zanimljivo. Vojnici su nekad bili rasipani kud koji, od Vardara pa do Triglava...
Gde si služio armiju? U Zagrebu, na aerodromu Pleso... I moj tata je tamo. I toliko mu bilo dobro da i danas govori kako bi se sutra vratio (a prevalio sedamdeset; teško bi dobio i kredit od banke, a kamoli mesto u vojničkom stroju). A jednom sam, odnosno dvaput, od vojnika dobila i pismo, ljubavno (o kojem priča sledi)...
Ne govorim ni o besomučnim kupovinama (u kojima i ne učestvujem), pustošenju radnji (za koje nemam ni interesovanja ni snage, da ne pominjemo novac), kreditnim karticama, cipelama, sniženjima, muškarcima (to me ič ne zanima, mada su nehotice nabrojani na kraju liste; pazite, možda je trik, jedninu nisam pominjala)...
Šta da vam kažem: totalno sam dosadna, ne uklapam se u društvo. Prevrćem u sebi očima od priča o menstruacijama, ovulacijama, odlivima, podlivima, kandidama, sekretima... Većini žena (čast izuzecima) priča o intimnom životu je ko dobar dan. Ali meni je to neukusno i odslušam, s mukom, iz učtivosti, ako već ne uspem da izvrdam, da skrenem temu. Jednako me ne zanimaju priče o dečjim bolestima i zubićima, kutnjacima koliko i sekutićima, o slabom apetitu, retkoj stolici... kad su progovorili (jednom prva reč bila otorinolaringologija, drugom meteorologija, trećem Njufaundlend...), kad su prohodali (jedno u šest meseci, drugo u četiri i po, treće nije ni hodalo, odmah potrčalo)...
Obično čamim po ćoškovima, kao izopštena, ćutim, nešto grickam (uvek ima neke torte, čokolade... da se zaludna usta uposle i slade), poigram se s decom... Uglavnom (ne nikad) nemam o čemu sa ženama (ne svim, naravno, i na sreću) da zborim.
A, ruku na srce, radije ću s muškarcima o vojničkim zgodama. Ako je bivši vojnik rođen pre bar četiti decenije, još može ispasti bar geografski zanimljivo. Vojnici su nekad bili rasipani kud koji, od Vardara pa do Triglava...
Gde si služio armiju? U Zagrebu, na aerodromu Pleso... I moj tata je tamo. I toliko mu bilo dobro da i danas govori kako bi se sutra vratio (a prevalio sedamdeset; teško bi dobio i kredit od banke, a kamoli mesto u vojničkom stroju). A jednom sam, odnosno dvaput, od vojnika dobila i pismo, ljubavno (o kojem priča sledi)...
Нема коментара:
Постави коментар