Moj zet se razboleo i za dva dana eno ga opet na nogama, ko nov. Pa stao sinoć na vagu da vidi koliko je izgubio dok je bolovao. Tri kila, kaže, ne skrivajući smešak. A ja kad sam stala, skala s mesta nije mrdnula (iako dan, dan i po gotovo ništa nisam jela). Kad si baksuz, omršaveli zet primeti.
Virus je nekom majka, nekom maćeha. Sad zavisi iz kog se ugla pogleda. Moj zet bi sigurno zajedljivo primetio da on ne može, kao ja, danima da se izležava, neko mora i da radi. Tako bih ja ispala maženo i paženo dete, ušuškano u mamino toplo krilo (više ga ne bilo), a on siroti pastorak.