Staša je nekoliko puta pokušala da se domogne lego kockica u mojim rukama. Ne mogu ti dati, pogubićeš, rekoh. A ona najednom otvori dušu: Ja te vo(l)im... vo(l)im te puno... (Šta joj je, zbunih se. Otkud najednom taj izliv osećanja?) Onda skrsti ruke (da deluje odlučnije valjda): Daj mi p'vo to! (Aaa, tu leži zec!)
Eto, i to je ljubav. Ako mi daš što tražim, volim te i voleću. Ako ne daš lego kocke, onda neću.
Нема коментара:
Постави коментар