Probirljivost

Na Badnji dan prodavala sam pšenicu, koju sam lično i gajila i ukrasila. Kako imam raznoraznih verzija, ne mogu zameriti ljudima što biraju. A i šta mi smeta: tu svakako stojim, a sunce upeklo.
Jedan mladi gospodin zadržao se u biranju baš podugo. I malo-malo, pa se izvinjava zbog toga. A ništa to meni ne smeta, umirih ga, slobodno birajte koliko vam volja. (I ja u kupovini umem da budem probirljiva dozlaboga i tražim dlaku u jajetu, pa nađem bar dve.)
U tih dvadesetak minuta, dok je on odmeravao i poredio saksije, omote, pšenicu... prosto se zbližismo. Zato bih slobodna i da se našalim: Jeste li tako i kad ste se ženili? (Ne, nije me zanimao njegov bračni status niti me zanimao kao potencijalni mladoženja. Prosto sam htela da se našalim.) Gotovo istovremeno on, kroz osmeh, izjavi: Sreća da sam se oženio pre no što sam postao probirljiv.  (Dakle, s godinama čovek postaje izbirljiviji; sad nema ništa od udaje: kroz mikroskop gledam ja, kao i hipotetički udvarači!)
Da li je bolja ova ili ova, pita me, držeći jednu pšenicu u levoj, a drugu u desnoj ruci. A meni takoreći iste. Nijedna nije savršena i svakoj će se naći neka mana. Nekad nije dobro ni kad je izbor širok, složismo se. (Znamo kako je prošla Birka, što je birala, pa našla ćoravog Mirka. A znamo i za koga je rezervisan otirač. Ali volimo da biramo...)
Konačno odabra jednu, iako još, jasno se videlo, ne beše siguran u svoj izbor. Ako žena bude imala primedbe, može da dođe  i zameni, rekoh. (To ga svakako uspokoji iako je bio uveren da do zamene neće doći.)

I ne bi joj teško. Nakon neka dva sata zaista je došla. Gunđaše što se u to petljao, pa joj doneo nešto neodgovarajuće: pokaza mi pri dnu saksije končić koji se odvojio od jute. Pa to samo secnete makazama, nasmejah se. Razumem da neko teži perfeksionizmu (i sama sam nekad naporna), ali ne da ne razume kako juta nije porubljena i da je normalno da se osipa, te da je makazama to lako srediti.
No dobro, meni to ič ne smeta, uzmi koje hoćeš, dođi ponovo da menjaš, još šest puta, sve mi ravno. Ja išla da naručim pečenje za sutra,  birajući poverava mi ženica svoje muke (jer je za to vreme muž odabrao neadekvatno žito). Izgleda da ste vi zamenili uloge, nasmejah se. A i ona, složivši se. 
Dobro, dobro, pobornici rodne ravnopravnosti: može žena (ako joj volja ili nužda) prase i da nabija na ražanj (daleko bilo), poželjno je i da muž pere sudove, poslove ne bi trebalo deliti na muške i ženske... Ali ja ne bih volela da mi se neko odviše meša u dekorisanje trpeze  i uređenje doma, kao što sama ne bih zalegala pod pokvaren automobil. Živela rodna neravnopravnost i moja estetska nadmoć u domu kojeg nema! ;)