Okupala sinoć mama Stašu, uvila je u peškirče, pa ponela u spavaću sobu. Vidik joj bio skučen, a pojma nije imala da je tata ostavio malo odškrinutu fioku na Ignjatovoj komodi. Zapela majka o fioku, pa sa Stašom u rukama poletela preko kreveta (taj krevet je, inače, odavno ne trpi i vazda joj "podmeće nogu"). Srećom, bila je prisebna i reagovala hitro, bar koliko da ublaži posledice. Uspela Stašu da baci na krevet, a sama se kraj njega prostrla.
Kako je pala mama, pitala sam večeras Stašu. Ko dulek, nemušto odgovori ona. Malo mi se rukama razmaha, da ilustruje situaciju. I pov(r)edila p(r)st. Je li plakala mama, šta je rekla kad je pala, pitam Ignjata. Jeka je: jao, moje notke! Verovatno je u padu rukom tresnula o nešto, pa joj s jednog prsta odleteo nokat sa svežim ljubičastim gelom. A zbog čega žena da se zabrine no zbog estetike.
Da je glavu rascopala, pa stave koju kopču ili hanzaplast i gotova stvar. Da je ruku slomila, pa nosiš malo gips i ruka zaceli. Da je nogu skršila, pa da odleži po meseca, bar da odmori dušu. Ali ostala bez nokta, nesrećnica! A gde će takva felerična međ narod.
Нема коментара:
Постави коментар