Nedavno je jedna domaća pevačka legenda imala koncert u našem malom mestu.
Kad sam uoči koncerta obavestila dve dame, obe su se obradovale, a jedna od njih u šali je predložila da (kao napaljene tinejdžerke) "bacamo gaće". Kako pomenuta (a ni ma koja druga, ni pevačka, ni fudbalska, ni teniska, ni svetska, ni lokalna...) zvezda nikako nije moj tip (a ko jeste, ko JESTE?), nisam bila spremna da ulažem toliki napor i krnjim fond gaća.
Ona koja je predložila pomenutu akciju, dosetila se onda da na binu baci zelene gaće, kako bi svi mislili da su moje. Skidam kapu za dosetljivost!
Suludo je oturati gaće koje onaj što mu na glavu (pretpostavljam da je ona meta) padnu verovatno neće s radošću prihvatiti. (Malo ko ne bi hitro otresao glavom i strgnuo ih s lica i očiju.) Uostalom, ako gaće pred kim same ne spadaju (ja, prokleta ili blagoslovena, nosim isključivo one od najstabilnije sorte: ko da su mi s učkurom u mrtvački čvor svezane), džaba sve zalaganje, džaba bogata čipka, džaba naročit kvalitet, džaba najskuplji parfemi.
Na koncertu, sasvim slučajno, dame voljne da se, muzikom dirnute, obnaže, sele su dva reda ispred mene. Držala sam ih na oku i načuljenim ušima: ako čujem zatezanje lastiša, da bežim iz sale pre no što gaće svuku (budu li zelene, da izbegnem bruku). Nemam s tim zanosom iskustva, ali pretpostavljam da se u sličnim situacijama gaće, brižljivo odabrane, čiste i ispeglane, ponesu od kuće. Totalno je nepraktično i teško izvodljivo skidanje na licu mesta. Osim ako na koncertu stojiš, ako si u haljini, a lastiš ti labav, pa gaće samo sklkiznu preko kolena. I ako je napolju minimum dvadeset stepeni, pa ti neće smetati da osetiš svežinu i slobodu oko genitalija.
Verovatno su niža spoljna temperatura i skučena sedišta naše dame zaustavili u egzibicionističkom naumu. A možda im i muževi (znajući za nemaran odnos žena prema donjem vešu, koji zna da košta ko Svetog Petra kajgana, i njihovo lako padanje u sevdah) nakon koncerata prebrajaju gaće u fioci, pa bi se, onako gologuze, našle u nebranom grožđu.
Ona koja je predložila pomenutu akciju, dosetila se onda da na binu baci zelene gaće, kako bi svi mislili da su moje. Skidam kapu za dosetljivost!
Suludo je oturati gaće koje onaj što mu na glavu (pretpostavljam da je ona meta) padnu verovatno neće s radošću prihvatiti. (Malo ko ne bi hitro otresao glavom i strgnuo ih s lica i očiju.) Uostalom, ako gaće pred kim same ne spadaju (ja, prokleta ili blagoslovena, nosim isključivo one od najstabilnije sorte: ko da su mi s učkurom u mrtvački čvor svezane), džaba sve zalaganje, džaba bogata čipka, džaba naročit kvalitet, džaba najskuplji parfemi.
Na koncertu, sasvim slučajno, dame voljne da se, muzikom dirnute, obnaže, sele su dva reda ispred mene. Držala sam ih na oku i načuljenim ušima: ako čujem zatezanje lastiša, da bežim iz sale pre no što gaće svuku (budu li zelene, da izbegnem bruku). Nemam s tim zanosom iskustva, ali pretpostavljam da se u sličnim situacijama gaće, brižljivo odabrane, čiste i ispeglane, ponesu od kuće. Totalno je nepraktično i teško izvodljivo skidanje na licu mesta. Osim ako na koncertu stojiš, ako si u haljini, a lastiš ti labav, pa gaće samo sklkiznu preko kolena. I ako je napolju minimum dvadeset stepeni, pa ti neće smetati da osetiš svežinu i slobodu oko genitalija.
Verovatno su niža spoljna temperatura i skučena sedišta naše dame zaustavili u egzibicionističkom naumu. A možda im i muževi (znajući za nemaran odnos žena prema donjem vešu, koji zna da košta ko Svetog Petra kajgana, i njihovo lako padanje u sevdah) nakon koncerata prebrajaju gaće u fioci, pa bi se, onako gologuze, našle u nebranom grožđu.
Нема коментара:
Постави коментар