Pred Božić hrastove šume zgrče se u fetusni položaj, pokušavajući da se iole zaštite od silnih religioznih sekira. Drhte od straha jer će ih nemilice čerupati sa svih strana. I da se zna: što veća grana -- to veći i ponosniji Srbin. Onome koji pred kuću dovuče celo stablo, čitavo selo s divljenjem skida kapu. Oni slabiji, što, stenjući, jedva triput manji badnjak dovukoše, pokunjeni i pognute glave, jedu se, ne dosećajući se da tako krše post.
Nekada davno svaka kuća imala je po jedan jedini, nenametljiv, badnjak, koji stajaše uz ognjište, gde mu i jeste mesto. A danas mnogo je više badnjaka potrebno, ne može se navašati. Jedan za ognjište. Jedan za štalu, pa za kokošinjac, za ovčarnik i za svinjac... Te u žito, da ti rodi -- te međ stoku -- da se plodi. U voćnjak i vinograd (to se samo kopa), na njive i livade (raste trava domaćinu do brade)...
Jedan da se zadene u auto spolja, jedan kraj volana, da se ne strmekneš s puta i za prilagođavanje brzine. No, radi bezbednosti svakog putnika ponaosob, moj je savet da badnjake (nek vam ne bude teško) turite i na vozačevo i suvozačevo mesto, pa i na zadnja sedišta. Zadeni badnjak i za uvo, pa nagazi sto pedeset i ne brini ništa.
Koji o Božiću kreću na put, meću i badnjak u kofer. Na ljubavnom sastanku udvarači isturaju badnjak mesto kite cveća. Badnjaci vire iz izloga, šepure se na kancelarijskim stolovima. Autobusi bez vidno izloženog badnjaka na šoferšajbni bivaju isključeni iz saobraćaja, a nesavesni vozači suspendovani i proglašeni izdajnicima srpskog roda.
Mesto vijagre na stočiću noćnom presto se pravi badnjaku moćnom. Ko želi božju pomoć oko začeća ili ima problema s opsipacijom, neka po jedan takođe ćušne, zna gde.
Oj, badnjače,badnjače, ko Isusa te razvlače!
Нема коментара:
Постави коментар