Učila Maša o kalendaru, datumima, decenijama... Za domaći u jednom zadatku trebalo je za svaku godinu njenog života navesti neku pojedinost. Recimo, 2009. je prohodala. Jedne godine rodio joj se brat, a naredne sestra (kad nekom krene ko lavina). Jedne godine išla na rekreativnu na Taru, druge na Kopaonik.
Ali nikako da se setimo nečeg značajnog u njenoj trećoj godini. Prvi put sam išla na planinu, više puta predloži moja sestra, iako to nije istina. Šta ima veze, ko da će učiteljica da proverava, složismo se. (Ono jeste, i nije poenta u tome.)
Ali Maša se sva presamitila, lice joj se prosto zgrčilo od neprijatnosti, te, gotovo plačnim glasom, pokuša da nas odvrati: Ali LAŽEEM!
Bi mi je žao. Što ti je duša čista! Seti se nečeg drugog, rekoh sestri, istinitog. Danas kad većina ljudi (čast izuzecima, kojih svakako ima) mnogo krupnije i pogubnije slaže, a da ne trepne, jadno malo nevino stvorenjce pati jer ne može bezazlenu laž da iskaže.
Bi mi je žao. Što ti je duša čista! Seti se nečeg drugog, rekoh sestri, istinitog. Danas kad većina ljudi (čast izuzecima, kojih svakako ima) mnogo krupnije i pogubnije slaže, a da ne trepne, jadno malo nevino stvorenjce pati jer ne može bezazlenu laž da iskaže.
Нема коментара:
Постави коментар