Кад у вртићу васпитачице најаве маскенбал, у свакој кући која има дете у тој установи настане невиђена паника.
Какву маску направити, од чега, како, КАКО?! Најчешће тај посао падне на плећа креативној комшиници, рођаки... или костим бива поручен од какве шнајдерке.
Драма је утолико већа ако је маскенбал тематски. У кинеским радњама висе којекакви бетмени и супермени, али нема воћа (слабо родило ове године). Додуше, ово баш и није био маскенбал већ дан посвећен здравој храни.
Какву маску направити, од чега, како, КАКО?! Најчешће тај посао падне на плећа креативној комшиници, рођаки... или костим бива поручен од какве шнајдерке.
Драма је утолико већа ако је маскенбал тематски. У кинеским радњама висе којекакви бетмени и супермени, али нема воћа (слабо родило ове године). Додуше, ово баш и није био маскенбал већ дан посвећен здравој храни.
Не мора ни дете да има маште, довољно је да има тетку (која има машту). Данима пред маскенбал сестра ме је зивкала телефоном да види како и од чега мислим да направим воћку. Ја јој кажем, а она опет нешто сама предлаже и смара. А може ли од стиропора (мрзи је да, како сам јој рекла, тражи картон по продавницама, а и тамо га продају за рециклажу - не можеш наћи картон ни за лек), упита ме једном поруком. Може, ако умеш да кројиш укруг (тачније као лопту, пошто смо планирале да направимо поморанџу; касније смо одлучиле да то препустимо кројачици, за наредну сличну манифестацију, а ја направих крушку), не одолех да будем заједљива (па ја у клин, она у плочу... сем тога, све би одмах као да ја немам друга посла). Што си духовита, одговори сестра. Такву ме мајка родила (знам да сам лепа, нисам слепа... ал' што сам духовита, то ми диже цену), одговорих и ја њој.
Нико не капира поенту. Жене без маште, а с пристојном сумом у новчанику дреше кесе с благом. Не очекују васпитачи да потрошите силне паре (не очекују да уложите ишта до мало времена и труда; поента је у игри с дететом, у креативности...). Штета што нема (бар мислим да нема) неких маркираних костима, баснословно скупих (па да вас продавци одеру).
А и та деца својеглава, хировита, осетљива (вазда ми кваре концепцију). Кад сам од Димитрија направила Петра Пана, скинуо је с капе перце пре но што сам успела да га усликам. Па што си, питам. Сметало му (ааааааа, упропастио ми костим). Миа, као врло мала, можда трогодишњакиња, није хтела да стави купус (без главице, само доњи широки листови с кореном) на главу (то ми је тешко пало, али кад сад размислим, можда се међ те листове била завукла она гадна гусеница, ааа). Маша се једном приликом љутила што је, као зечић, на гузи имала пришивен репић, па су је сви другари задиркивали, а вероватно и за репић вукли. Прошле године није хтела да стави фантомку за буба-мару, да не личи на провалнике.
Најсмешније на овој приредби беше што је тема здрава храна, а послужење. Елем, скупиле се на платоу пред центром за културу крушке, јагоде, банане, лимунови, грожђе, шаргарепе, паприке, јабуке... А кад одрецитоваше и отпеваше пригодне песме, на овалима им послужише чипс, смоки, грисине... Какав парадоск! Организатори имају смисла за хумор! Координација ту не функционише најбоље, а и воће скупо, вала. Деца навалила као зидари на печење, олизала и прсте и тањире (здраву храну промовисали, па све с тацне збрисали).
Нико не капира поенту. Жене без маште, а с пристојном сумом у новчанику дреше кесе с благом. Не очекују васпитачи да потрошите силне паре (не очекују да уложите ишта до мало времена и труда; поента је у игри с дететом, у креативности...). Штета што нема (бар мислим да нема) неких маркираних костима, баснословно скупих (па да вас продавци одеру).
А и та деца својеглава, хировита, осетљива (вазда ми кваре концепцију). Кад сам од Димитрија направила Петра Пана, скинуо је с капе перце пре но што сам успела да га усликам. Па што си, питам. Сметало му (ааааааа, упропастио ми костим). Миа, као врло мала, можда трогодишњакиња, није хтела да стави купус (без главице, само доњи широки листови с кореном) на главу (то ми је тешко пало, али кад сад размислим, можда се међ те листове била завукла она гадна гусеница, ааа). Маша се једном приликом љутила што је, као зечић, на гузи имала пришивен репић, па су је сви другари задиркивали, а вероватно и за репић вукли. Прошле године није хтела да стави фантомку за буба-мару, да не личи на провалнике.
Најсмешније на овој приредби беше што је тема здрава храна, а послужење. Елем, скупиле се на платоу пред центром за културу крушке, јагоде, банане, лимунови, грожђе, шаргарепе, паприке, јабуке... А кад одрецитоваше и отпеваше пригодне песме, на овалима им послужише чипс, смоки, грисине... Какав парадоск! Организатори имају смисла за хумор! Координација ту не функционише најбоље, а и воће скупо, вала. Деца навалила као зидари на печење, олизала и прсте и тањире (здраву храну промовисали, па све с тацне збрисали).
Нема коментара:
Постави коментар