Начуле моје сестричине од друге деце (сва зла потичу отуд) неку глупаву песму, досетку, која треба да, тобоже, превари (надмудри, намагарчи...) испитаника. Нисам најбоље запамтила, али рецимо иде овако. Једно од деце, оно брже, каже другоме: кажи воз! И још се из уста ни локомотива готово не помоли, дода, да ју пресретне: скини гаће скроз (неко их притом и скине, и одмах потом навуче, само толико брзо да нисам сигурна да ли онај који пита или онај који каже воз, а можда чак и обоје; о, какво скандалозно понашање намеће привлачност риме)! У истом трену настане обострано церекање.
Чувши то, ја само преврнух очима и негодујући одмахнух главом, а видевши (на трен пред свима смакнуте гаће), и згранух се. Зар моји сестрићи тако да говоре (а тек чине), они које сам једва сачувала од бапских едукативних питалица у најранијем добу (прво, где паметна г'авица - најчешће у своју упиру они што три грама памети немају; друго, где зека пије воду... ко да је зека толики шмокљан да ти пије из руке, срче где стигне; и треће, како кашље баба... или деда, свеједно).
Чувши то, ја само преврнух очима и негодујући одмахнух главом, а видевши (на трен пред свима смакнуте гаће), и згранух се. Зар моји сестрићи тако да говоре (а тек чине), они које сам једва сачувала од бапских едукативних питалица у најранијем добу (прво, где паметна г'авица - најчешће у своју упиру они што три грама памети немају; друго, где зека пије воду... ко да је зека толики шмокљан да ти пије из руке, срче где стигне; и треће, како кашље баба... или деда, свеједно).
Сестра прекиде да се церека мојој реакцији, само да би ми (готово гнушајући се) скресала у брк: ЈОК, треба да повуку на тебе: чим неко наиђе (сестра направи гест као да се загрће мајицом; мисли ваљда кад ме неко затекне да се пресвлачим): јаоо! Ма не, треба да шетам полугола наочиглед свих (додуше, тако некако шетам лети по дворишту, па ме те исте сестре критикују, оне које ми сад замерају претерану дискрецију).
Нема коментара:
Постави коментар