ИЗМИШЉЕН је

Бејах на некој прослави, па зет дошао по мене (киша је читав дан обилно цурила, грозно и кроз стакло напоље погледати) и, чим седох у ауто, поче да се јада што је морао да излази из куће по оном кијамету. Поменух му да ми је један од гостију нудио превоз. /А таман посла, не би то мој зет допустио, па то је привилегија да ме вазда некуд и однекуд возика (умало да кажем: једна је свастика... али има две)./
Па што ниси прихватила, обрецну се  он, намотавајући волан и скрећући низ улицу. Бежи, бре (нисам ти ја од те сорте; понуда вожње често значи друго нешто). Па шта би ти фалило, осевапили бисте се обоје... а ја не бих морао да излазим из куће. (Бла, бла, бла, причајте уста да нисте пуста, марим ти ја за такве севапе!)
Је ли неки добар, упита касније сестра. Откуд знам, мени је само један добар. Па ГДЕ ЈЕ (тај Један), просто побесне мој зет, да га нађемо. Ја сам га већ нашла, негодовах мирно (ја побесним кад год неко, обично моји зетови, и помисли да ми "нађе" оно чега нема). Где је, навалио он (ко да његовом оку ништа не сме да промакне); значи измислила си га (могуће, одувек сам склона фантазији), закључује одмах потом.
Мисли шта хоћеш, баш ме брига. А, окренувши се сестри, додадох: измишљен је; знаш како се каже кад је нешто много добро - ИЗМИШЉЕНО!