Недавно ми једна рођака саопшти да се ћерка знаменитог суграђанина удаје (мислим, није ми то била информација од ма какве важности, али шта ћу) и да је трудна (у последње две деценије ваљда се на прсте могу набројати жене које су се удале без "стомака"). Онда додаде и како је дотична (једва пунолетна) уградила силиконе: у груди, у усне... можда још гдегод. Свашта, рекох, не могу да разумем кад неко ставља силикон у усне, шта ту има да не буде лепо? Па какве су јој усне биле, упитах. Танке, рече она, па, као да то није довољно, додаде: ко твоје! /Притом се, схвативши шта је рекла, зацерека./ Хм, а шта мојим уснама фали? Нисам приметила да им ишта треба замерити.
А данас размишљам: дебеле (махом силиконске) усне наводе мушкарце на помисао шта у њих (може да) улази, а ове "танке", попут мојих, импресионирају оним што из њих излази (мудрост, брате, мудрост, и хумор, не мислим сигурно на бале).
Нема коментара:
Постави коментар