Док сам обавила сто послова, па док сам се вратила кући, у земљи се свашта издешавало, а ја о том појма немам (као да сам иначе информисана, ма шта ме се тиче).
Како расклопих лаптоп (то је прво што учиним кад у кућу уђем), мајка навири на врата и издекламова: тамо неки са сином гајио марихуану у П., недалеко од нас, те да погледам на интернету (ала су се навадили; сконтали да штошта овде откријем пре њих и да могу да нађем све што пропусте или за шта немају потпуне информације). Нису чули презиме (верглају они спикери ко навијени), а ради су знати (као да је то неки мештанин, па звао комшије на мобу; то се ради где нема "носатих" комшија, што гурају нос у туђа посла... и кућне лабораторије).
И нашла сам вест, разуме се. Тамо неки, стар шездесет седам година, одгајио марихуану у саксијама (неке му стасале до два метра, а неке тек бебе - десет центиметара). Не беше ничег што они већ нису знали, тако им и рекох. Место презимена само почетно слово П с тачком (пих, очекивали су да им издиктирам родослов пет генерација уназад... а ништа од тога, ко зна с ког је дрвета тај пао).
Тата се изврнуо на кревету, дремуцка (пао му притисак, не знам што; од мене притисак углавном скаче, дакле одговорност не сносим). Како те, бре, није срамота, почех да га, полуозбиљно, корим с врата. Само се изврнеш, ништа паметно да урадиш. Човек старији (коју годину) од тебе, па ради, труди се, привређује. Посадио марихуану, па му ОВОЛИКА порасла.
Тек тад схвати шта сам наумила, па покуша да задржи усне мирне (а не може, увек мора да се, макар благо, исцери кад ја лупам).Што ти не посадиш, упита он. Ти си задужен за баштованство, ето зато. /А не би ми ни пошло за руком: да се јадна за зелен бор ухватим, и он би се зелен осушио! Чекај... па марихуану ионако треба сушити, а? Ха, још ће испасти да сам изузетно подобна, богом дана!/
Ма шта је зарадио, прихвати тата моју игру (и сагледа ситуацију из практичног угла), само двадесет четири хиљаде евра - осам месеци по три хиљаде (мало ли је на ову скупоћу?).
Е па: зрно по зрно - погача, марихуана по марихуана - ћорка! (Зарадио је, зарадио је... приде који дан робије!)
И нашла сам вест, разуме се. Тамо неки, стар шездесет седам година, одгајио марихуану у саксијама (неке му стасале до два метра, а неке тек бебе - десет центиметара). Не беше ничег што они већ нису знали, тако им и рекох. Место презимена само почетно слово П с тачком (пих, очекивали су да им издиктирам родослов пет генерација уназад... а ништа од тога, ко зна с ког је дрвета тај пао).
Тата се изврнуо на кревету, дремуцка (пао му притисак, не знам што; од мене притисак углавном скаче, дакле одговорност не сносим). Како те, бре, није срамота, почех да га, полуозбиљно, корим с врата. Само се изврнеш, ништа паметно да урадиш. Човек старији (коју годину) од тебе, па ради, труди се, привређује. Посадио марихуану, па му ОВОЛИКА порасла.
Тек тад схвати шта сам наумила, па покуша да задржи усне мирне (а не може, увек мора да се, макар благо, исцери кад ја лупам).Што ти не посадиш, упита он. Ти си задужен за баштованство, ето зато. /А не би ми ни пошло за руком: да се јадна за зелен бор ухватим, и он би се зелен осушио! Чекај... па марихуану ионако треба сушити, а? Ха, још ће испасти да сам изузетно подобна, богом дана!/
Ма шта је зарадио, прихвати тата моју игру (и сагледа ситуацију из практичног угла), само двадесет четири хиљаде евра - осам месеци по три хиљаде (мало ли је на ову скупоћу?).
Е па: зрно по зрно - погача, марихуана по марихуана - ћорка! (Зарадио је, зарадио је... приде који дан робије!)
Нема коментара:
Постави коментар