Бубамара и фантомка

Да направи децу може ко хоће, али костиме за маскенбале вала само Кинези. Тако неки мисле, али моје сестре (и моја леђа) знају да то није истина.

Моји су сестрићи (па и још понеко дете у комшилуку), а и сестре (ем им деца оригиналнија, ем им сламарица неокрњена) имали среће. Ако коме (као Маши летос) падне на памет да буде принцеза - биће (и то каква!); ако пожели да буде бубамара - биће! И неће морати да буду једни од многих, јединственост им је увек загарантована.

Костиме које ја израдим (а стану ме труда и времена) чувамо и преносимо, као ретку драгоценост, с колена на колено, тј. из године у годину и с генерације на генерацију. Костим бубамаре сам пре отприлике две године начинила за Магдалену, па смо га спаковали да причека док устреба Мии, а пре неки дан се у ту туфнасту пелерину увила већ и Маша. 
Иако читав дан бејах ван куће, па уморна, ја се усред ноћи латих посла да преобликујем оне Магдаленине рогове (који, начињени на брзину, нису најбоље испали, па ни сачували првобитни облик). Сестри рекох да ујутру, кад пође у вртић, Маша сврати по рогове, а она ме у поруци упита од чега. Од оног од чега јој ја правим; јелене не ловим, не одолех да будем мало заједљива (јер су сви навикли да ја увек будем креативна и расположена, чак и кад сам мртва уморна). Мало још приших материјал око рајфа, протурих неку црвену жицу (за коју сам мајку слала да је потражи у сандучету с електричним бројилом; вала морам да одем у гвожђару, па да накупујем разноразних жица и којечега, не зна се кад ће да устреба). На жице наврнух мало вате, преко селотејп, па те вршкове турих у новогодишње куглице, с којих сам скинула онај део за качење канапа. Још некако обавих жицу једну око друге, да ми, иако сувише меке, стоје чврсто колико је могуће, а ипак ће мало да климну, колико је пожељно. 
Ја сам направила пелерину. Мислим, креирала сам је и кројила (јер ја не волим да се фушери - кад нешто радим, радим из све снаге), туфне су нашивале, по мојим инструкцијама и под мојим надзором, моја и Магдаленина мајка - јер ја бејах другим заузета. За пелерину сам одговорна ја, али је капу од грилон чарапа за Миу искројила њена мама. Та капа је сад саставни део костима. Али Маша је одбила да је сутрадан стави (ма  не хтеде ни за живу главу). Каже: тако они што краду (страхује дете да је с таквима не поистовете), и: нисам ја, мама, лопов! Шта зна дете шта је политика! 
Само ти то њој спакуј и пошаљи, рекох сестри, и објасни јој да они што највише краду НЕ НОСЕ ФАНТОМКЕ (и нису физички тако упадљиви и лако препознатљиви).