Док смо се једног дана, базајући сатима по ливадама и шумама, провлачили измеђ дрвећа, братић ми помену и да им је претходног дана професорка читала како "мјесец кара звијезду Даницу", на шта су сви ђаци, разуме се, прснули у смех (добро нису руку завукли... под клупу, наопако).
Јесте ли се смејали ко луди, питам (ко да не знам), а он се само пригушено кикоће (још га држи занос од тих стихова који, ако средњошколце неко пита, недвосмислено упућују на коитус). Професорка је, како каже, посебно нагласила глагол (јесте баш, она је крива; и да је шапнула, то би као гром из ведра неба одјекнуло), који је већ сам по себи (иако секундарним, пренесеним, значењем) довољно истакнут. Карати у значењу грдити, нарочито у школској учионици, тотално је неупадљиво и не може доћи до изражаја од карати у значењу сексуално с неким општити. Несумњиво се свим тим поменутим слушаоцима у памћење за сва времена урезала (да је с колена на колено преносе) та небеска акција налик на оне шведске (звезда је, кладим се, сместа била "изврнута" на леђа и са свим крацима дигнутим увис; мислим, ја се надам да joш нису савладали целу Кама сутру, па да је замишљају у компликованијим позама), као што неки до гроба неће заборавити да "што Момчилу до колена било, Вукашину по земљи се вуче" (Многима су то једини стихови из наше епике који су на њих оставили утисак -- и сад им још разјапљена уста од чуда: ала је овај обдарен, леле -- који би се мушкарац усудио на црту да му стане, тј. у јавном тоалету крај њега пред писоаром да се разголити, или која жена у мраку да га сретне, а да не може да му утекне!)
У школи све друге речи у сенци су оних са сексуалном конотацијом (које имају посебан статус и наклоност ђачке популације). Знам да је једна професорка музичког поделила јединице готово читавом одељењу, јер су се оглушили о њено упозорење да обрате пажњу на изговор појединих речи у песми. Упркос томе, учионицом се заорило (махом од мушких гласова): пастирчее маалоо ии чилоо, што СИ СЕ таако снууждилоо... Након тога снуждило се и цело одељење. (А професорка је сама крива, што им је прстом упрла у ласцивни спој две енклитике).
Елем, како чују да "мјесец кара звијезду Даницу", и ученици који су дотад куњали или спавали све у шеснаест, скоче ко опарени и само што не упиташе: на ком каналу, на ком каналу? А девојчице, још увек тобоже стидљиве (тек понека стварно се црвени), затискују очи (а уши начуљиле, ценећи да оргазам неће уследити после првог стиха -- чуће се ваљда још шта, макар који уздах).
Мјесец (срам га било) кара (да све пршти) звијезду Даницу (а она, како се и очекује од патријархално васпитане звезде, ћути ко заливена: ни А ни БЕ, ни ах ни ох)... Види ти мушкарчину!
Јесте ли се смејали ко луди, питам (ко да не знам), а он се само пригушено кикоће (још га држи занос од тих стихова који, ако средњошколце неко пита, недвосмислено упућују на коитус). Професорка је, како каже, посебно нагласила глагол (јесте баш, она је крива; и да је шапнула, то би као гром из ведра неба одјекнуло), који је већ сам по себи (иако секундарним, пренесеним, значењем) довољно истакнут. Карати у значењу грдити, нарочито у школској учионици, тотално је неупадљиво и не може доћи до изражаја од карати у значењу сексуално с неким општити. Несумњиво се свим тим поменутим слушаоцима у памћење за сва времена урезала (да је с колена на колено преносе) та небеска акција налик на оне шведске (звезда је, кладим се, сместа била "изврнута" на леђа и са свим крацима дигнутим увис; мислим, ја се надам да joш нису савладали целу Кама сутру, па да је замишљају у компликованијим позама), као што неки до гроба неће заборавити да "што Момчилу до колена било, Вукашину по земљи се вуче" (Многима су то једини стихови из наше епике који су на њих оставили утисак -- и сад им још разјапљена уста од чуда: ала је овај обдарен, леле -- који би се мушкарац усудио на црту да му стане, тј. у јавном тоалету крај њега пред писоаром да се разголити, или која жена у мраку да га сретне, а да не може да му утекне!)
У школи све друге речи у сенци су оних са сексуалном конотацијом (које имају посебан статус и наклоност ђачке популације). Знам да је једна професорка музичког поделила јединице готово читавом одељењу, јер су се оглушили о њено упозорење да обрате пажњу на изговор појединих речи у песми. Упркос томе, учионицом се заорило (махом од мушких гласова): пастирчее маалоо ии чилоо, што СИ СЕ таако снууждилоо... Након тога снуждило се и цело одељење. (А професорка је сама крива, што им је прстом упрла у ласцивни спој две енклитике).
Елем, како чују да "мјесец кара звијезду Даницу", и ученици који су дотад куњали или спавали све у шеснаест, скоче ко опарени и само што не упиташе: на ком каналу, на ком каналу? А девојчице, још увек тобоже стидљиве (тек понека стварно се црвени), затискују очи (а уши начуљиле, ценећи да оргазам неће уследити после првог стиха -- чуће се ваљда још шта, макар који уздах).
Мјесец (срам га било) кара (да све пршти) звијезду Даницу (а она, како се и очекује од патријархално васпитане звезде, ћути ко заливена: ни А ни БЕ, ни ах ни ох)... Види ти мушкарчину!
Нема коментара:
Постави коментар