"Плишане меде"

Помогла сам сестри да примакнемо табуре уз угаону, како бисмо проширилe простор за спавање, па смо се моји сестрићи и ја поизвртали. Миа сутра има такмичење из ритмике (не којем ћемо је бодрити), али не да им се (или не дају једни другима) да усне: вазда се тумбају, задиркују и кикоћу или кмече. Најпосле се неко од њих сети да им недостају играчке с којима обично спавају. Миа је захтевала свог меду, Матија (Миину) кравицу (коју је присвојио), а Маша, која је код своје куће заборавила пчелицу Зујицу, није имала посебну жељу: може било која играчка (чуди ме, обично не поступа по принципу "дај шта даш").
Сестра се зачас из Миине собе појави с гомилом тих меканих створења у наручју, па ме с врата упита: хоћеш ти једног? Ја бих, рекох с осмехом, али ти немаш (тог којег бих да свијем на груди, тог што би ми шаптао у тами... и који није чупав и длакав...)! 

Свеједно, како је, после деобе, један медвед био претекао, сестричине га, мени доделише (без обзира на то што сам се противила и одбијала - шта ће мени тaj медвед, само да ме жуља). Чим ми паде шака, под окриљем мрака (моји сестричинама промакло је то злостављање), турих га под главу (кад се већ по кревету смуца и од немила до недрага потуца, нек буде од користи). Што је удобан, ма какав дормео! Ал' ја само свог "меду" сањам, а можда и он мене би хтео.