Пролеће тек почело, а мене умор савладао, прилегох око четири да дремнем и обновим енергију. Жао ми беше тако лепог дана: место да шетам, гледам цвеће, слушам птице... ја спустила и ону другу ролетну (једној се пре неки дан откинула трака, па је сама пала и дигнуће се кад се нађе мајстор вољан да је поправи; шта кога брига, кад је мрак у мојој соби).
Телефон звони, ја псујем (мајка, ко за инат, отишла у комшилук), али устанем, и наставим да псујем све док не дограбим слушалицу. Онда готово урликнем, само на неки пристојан начин: МОЛИМ? Мислим, претпостављам ја ко би могао бити. Да, она је (баш како сам и мислила), моја сестра. Разглаба и разглаба, а ја једва стојим на ногама и усне помичем, Бла-бла-трућ о овоме и о ономе, о којечему, па ме пусти да се вратим у кревет.
Таман легнем, телефон опет. Ооо, мајка ме излуђује, има сат времена како је отишла у комшилук, и нема је да се врати, све морам ја да обављам место ње. МОЛИМ, рекох сасвим оштро и недвосмислено нељубазно. Знала сам да је опет она (испавала се, а воли да прича више но леба да једе). Е, знаш ли ти да сам ја поломила кревет? И ТО ЈЕ БИЛО ТОЛИКО ВАЖНО ДА МЕ БУДИШ? Како није, каже она, кревет сам поломила. А мислила сам да си тек легла (иначе не би она, таман посла), кад пре заспа. И малопре си ме пробудила, појасних јој, заспала сам сат времена пре тога. А добро, иди спавај. (Вероватно ју је после сатима гризла савест.) Е хвала ти (треснух проклету слушалицу)!
Таман легнем, телефон опет. Ооо, мајка ме излуђује, има сат времена како је отишла у комшилук, и нема је да се врати, све морам ја да обављам место ње. МОЛИМ, рекох сасвим оштро и недвосмислено нељубазно. Знала сам да је опет она (испавала се, а воли да прича више но леба да једе). Е, знаш ли ти да сам ја поломила кревет? И ТО ЈЕ БИЛО ТОЛИКО ВАЖНО ДА МЕ БУДИШ? Како није, каже она, кревет сам поломила. А мислила сам да си тек легла (иначе не би она, таман посла), кад пре заспа. И малопре си ме пробудила, појасних јој, заспала сам сат времена пре тога. А добро, иди спавај. (Вероватно ју је после сатима гризла савест.) Е хвала ти (треснух проклету слушалицу)!
Хтела госпођа да покаже ћерки како се прави "свећа" (па то је бар лако: дигнеш ноге, ставиш руке пода д...задњицу и одбациш се... тако некако; сад сам баш пробала, да видим могу ли ја још). Покуша једном да дигне задњицу, па не може. Покуша други пут, ни тад не успе. Немој, поломићеш кревет, добаци јој муж (проклети баксуз). А не, хоће она да покаже да може. И таман одигне дупе, па се стропошта, а оквирна даска пуче, па за њом пуче још једна (не знам која док не видим). После је муж морао да набуџи душек, како би некако још могли да дремну док не купе нов или не закрпе, шта ја знам (данас се мајстор за све побринуо - кревет је као нов, ма ни ожиљак му није остао). Ооо, како гимнастика неповољно делује на кућни буџет. Сестра је за све окривила сопствену килажу. Али ја се не слажем. Па какав је то кревет, је ли од фурнира?!
Брачни кревет (који, знамо, није да се у њему само спава) морао би бити далеко издржљивији, не сме он тако лако да поклекне.
Брачни кревет (који, знамо, није да се у њему само спава) морао би бити далеко издржљивији, не сме он тако лако да поклекне.
Нема коментара:
Постави коментар