Мрзим кад се деси, али некад је неминовно: не стигнем да доручкујем код куће. Због тога ме увек ухвати паника, јер ем не знам шта ћу и где за јело купити (ништа то није здраво), ем постоји велика могућност да то што купим неће бити вруће, чак ни топло, а тиме ни довољно укусно. У најгорем случају биће хладно као лед, бајато или такво да се коњи пред тобом далеко уклањају (тврдо да можеш њиме коња да убијеш... само да си такав бездушник и насилник).
Данас ме пут нанео неким стазама из детињства, којима већ двадесет година пешке не прођох. Коначно наиђох на неку пекарицу, па, шта ћу, уђем да нешто одаберем и презалогајим (какво год да буде - преживећу). Имате ли нешто од кукурузног брашна? Немају ништа. Хмм, шта онда да узмем... Имате ли баварско пециво (то ми је бар осредње укусно, проверено). Немају. Хм... А је ли вам ово кувани ђеврек? Не, али је леп, са сланином, ако волите сланину. Како не волим! Дајте ми то! Загризем једном. И стварно - укусно. И стварно - сланина (из првог). Загризем други пут - прилично укусно... а где је сланина? Наставим да гризем - шта се десило са сланином, куд је испарила (осећам се превареном)? И за оно мало што видех готово да је неопходан микроскоп. О, боже, што су ти подли трговачки трикови: ђеврек са сланином, а сланине ни од корова (шта је било, појела маца?), нигде, до у имену. Трчиш, трчиш, тј. једеш, једеш, па наиђеш на трунчић сланине.
Никад ми неће бити јасно то обмањивање (гладних) муштерија. Зашто у пекари не могу да умесе нешто ваљано, да не шкртаре на свему што није брашно, па нек ставе цену која им је исплатива? Да човек зна шта купује, а не да је увек принуђен да прихвата мачку у џаку (та је можда крива за одсуство сланине, вероватно се још облизује) и ђеврек са сланином без сланине. Неће ми се скоро десити да прескочим доручак и празног желуца из куће изађем. Има да пораним, ма колико уморна да сам легла.
Данас ме пут нанео неким стазама из детињства, којима већ двадесет година пешке не прођох. Коначно наиђох на неку пекарицу, па, шта ћу, уђем да нешто одаберем и презалогајим (какво год да буде - преживећу). Имате ли нешто од кукурузног брашна? Немају ништа. Хмм, шта онда да узмем... Имате ли баварско пециво (то ми је бар осредње укусно, проверено). Немају. Хм... А је ли вам ово кувани ђеврек? Не, али је леп, са сланином, ако волите сланину. Како не волим! Дајте ми то! Загризем једном. И стварно - укусно. И стварно - сланина (из првог). Загризем други пут - прилично укусно... а где је сланина? Наставим да гризем - шта се десило са сланином, куд је испарила (осећам се превареном)? И за оно мало што видех готово да је неопходан микроскоп. О, боже, што су ти подли трговачки трикови: ђеврек са сланином, а сланине ни од корова (шта је било, појела маца?), нигде, до у имену. Трчиш, трчиш, тј. једеш, једеш, па наиђеш на трунчић сланине.
Никад ми неће бити јасно то обмањивање (гладних) муштерија. Зашто у пекари не могу да умесе нешто ваљано, да не шкртаре на свему што није брашно, па нек ставе цену која им је исплатива? Да човек зна шта купује, а не да је увек принуђен да прихвата мачку у џаку (та је можда крива за одсуство сланине, вероватно се још облизује) и ђеврек са сланином без сланине. Неће ми се скоро десити да прескочим доручак и празног желуца из куће изађем. Има да пораним, ма колико уморна да сам легла.
Нема коментара:
Постави коментар