Зет мој решио да се игра проводаџије (може то да буде корисно, ком је воља, не поричем, али од тог и зазирем). Жена му се придружила. А сестра и ја треба да играмо улоге посредника.
Има он колегу: добар момак (поштедећу га наводника), добро ситуиран (од љубави се не живи; то многима постане јасно већ кад превале двадесету, па заличе на пореске службнике, скенирајући материјална добра потенцијалних младожења: кућа, стан, кола, хектари обрадиве земље и шума, пуна штала говеда... шупаљ нос до очију... већ шта се коме заломило)... А има и сваајуу... (Не, не мене; ко би се усудио тако нешто да предложи - ако му не би одлетела глава, озбиљно би нам се погоршали односи.) Младожења би, још "млада" да пристане (нешто се нећка, или тврди пазар ради реда) с ђувегијом да се сретне.
Али откуд знамо да ће се једно другом допасти, покушавам да будем рационална (и поштујем право сваког од нас да сам креира властиту судбину (бира срећу и партнера). Ма шта ту има, у овим годинама не могу да бирају, закључи мој зет озбиљно, а жена се сложи (позиција брачних парова, нарочито с дугогодишњим брачним стажом, некако је привилегована).
Има он колегу: добар момак (поштедећу га наводника), добро ситуиран (од љубави се не живи; то многима постане јасно већ кад превале двадесету, па заличе на пореске службнике, скенирајући материјална добра потенцијалних младожења: кућа, стан, кола, хектари обрадиве земље и шума, пуна штала говеда... шупаљ нос до очију... већ шта се коме заломило)... А има и сваајуу... (Не, не мене; ко би се усудио тако нешто да предложи - ако му не би одлетела глава, озбиљно би нам се погоршали односи.) Младожења би, још "млада" да пристане (нешто се нећка, или тврди пазар ради реда) с ђувегијом да се сретне.
Али откуд знамо да ће се једно другом допасти, покушавам да будем рационална (и поштујем право сваког од нас да сам креира властиту судбину (бира срећу и партнера). Ма шта ту има, у овим годинама не могу да бирају, закључи мој зет озбиљно, а жена се сложи (позиција брачних парова, нарочито с дугогодишњим брачним стажом, некако је привилегована).
А ја (која такође нисам у оптималној старосној зони за удадбу и злобници би ме, без колебања, сврстали у категорију бабадевојака... само што не марим) не бих се сложила (само то прећутах). СВАКО од нас има право да бира, све одреда, док је жив. Не значи да ће успети да пронађе оног којег тражи. /Можда ће пробирач (ако му попусте критеријуми) прихватити отирач. А можда ће га и презриво ћушнути ногом у страну./ Али, свако има право и да бира да буде сам (ако не може да нађе оног ко ће га учинити целовитим).
Ја лично никад не бих прихватила онај отирач којим народ прети охолим уседелицама, што презиру све удвараче редом (па тако и заслуже поменути статус). Мој мото је: све или ништа. Нема компромиса, нема нагодбе, вагања, прекрајања, преправљања, преобликовања... Или јеси или ниси онај што је суђен мени. Само њему биће ташта моја мајка; ја његовим родитељима бићу (хвале вредна) снајка.
Ја лично никад не бих прихватила онај отирач којим народ прети охолим уседелицама, што презиру све удвараче редом (па тако и заслуже поменути статус). Мој мото је: све или ништа. Нема компромиса, нема нагодбе, вагања, прекрајања, преправљања, преобликовања... Или јеси или ниси онај што је суђен мени. Само њему биће ташта моја мајка; ја његовим родитељима бићу (хвале вредна) снајка.
Нема коментара:
Постави коментар