Кад се пре неки дан вратих с једног угодног путовања, увукох се у сестрине старе (мислим, давно купљене, а ко нове) фармерке, које ми је недавно кројачица сузила. Спазивши ме у њима другарица, с осмехом (злурадим?) примети: угојила си се! Задовољство је људима да то примете, чак и кад није истина. (Не вреди да ја објашњавам како вага месецимa, годинама чак, исту бројку показује. А то што штрчи око бока последица је узаног појаса.)
Истог дана, само који сат касније, зет ме у пролазу овлаш одмери и примети (злурадо): јеси ти јела нешто (тамо где сам била), гле како си се офуцала! Наравно да сам јела, и више но што треба (право је чудо да тело и вага нису забележили ону силну количину руске салате и колача). Откуд ти та идеја, упитах. Па видиш како ти висе те панталоне, примети мој зет (који ме у истима први пут видео, а први пут сам их и обукла). /Не треба о човеку судити по оделу, сем ако то није царево ново одело./ Тако се ја за дан и угојим и офуцам, зависно од угла из ког ме критичари гледају, односно од панталона које носим.
Привид који остављам на посматраче мени уопште није битан. Небитно је и што ме готово сви (користили је сами или не) убеђују да ми је вага покварена (неки чак сумњају да сам је подесила да ми иде низ длаку... а мимо килограма). Не трудим се много да објашњавам како ми уопште није битно да ли вага "лаже": који килограм више (не верујем да може бити мање, а ваљда не би ни ваљало) не би пуно променио. Важно је једино да се цифра не мења; небитно да ли имам оволико колико вага каже или пет кила више, стварно нисам тиме оптерећена.
Истог дана, само који сат касније, зет ме у пролазу овлаш одмери и примети (злурадо): јеси ти јела нешто (тамо где сам била), гле како си се офуцала! Наравно да сам јела, и више но што треба (право је чудо да тело и вага нису забележили ону силну количину руске салате и колача). Откуд ти та идеја, упитах. Па видиш како ти висе те панталоне, примети мој зет (који ме у истима први пут видео, а први пут сам их и обукла). /Не треба о човеку судити по оделу, сем ако то није царево ново одело./ Тако се ја за дан и угојим и офуцам, зависно од угла из ког ме критичари гледају, односно од панталона које носим.
Привид који остављам на посматраче мени уопште није битан. Небитно је и што ме готово сви (користили је сами или не) убеђују да ми је вага покварена (неки чак сумњају да сам је подесила да ми иде низ длаку... а мимо килограма). Не трудим се много да објашњавам како ми уопште није битно да ли вага "лаже": који килограм више (не верујем да може бити мање, а ваљда не би ни ваљало) не би пуно променио. Важно је једино да се цифра не мења; небитно да ли имам оволико колико вага каже или пет кила више, стварно нисам тиме оптерећена.
Нема коментара:
Постави коментар