У последње време Маша је почела да инсистира да јој се коса навлачи преко ушију. Ваљда је приметила да јој ми каткад, док се фотографише, косу исто наместимо. Уши су јој малчице клемпаве (мада, мени нису, а не волим кад ми измеђ власи вире), неколицина чланова породице жигосана је истима (ваљда такве мане морају да постоје да се човек одвише не узохоли: некима криве ноге, некима клемпаве уши... савршених нема).
И дете сад, због нашег неопрезног поступка, навукло комплекс. Готово сваки пут кад јој репове вежемо или кике уплетемо, она се буни: или све рашчупа, тражи да јој се фризура промени или косу вуче да уши камуфлира: нећу да ми се виде уши!
Тако и јуче кад се спремала за одлазак у госте. Мајка хоће да јој плете кике, а она не дозвољава. Па зашто, Машо, пита мајка; зашто нећеш кикице? Зашто кријеш уши, ко ти је то рекао? (А нико јој није рекао, несвесно смо јој усадили тај непријатан осећај и бојим се да ће требати деценије да се та грешка поправи тј. несигурност превазиђе.) Па види како си лепа!
Маша није много енергије трошила на објашњавање: ја са својим телом могу да радим шта хоћу! Е, тако, мала зна своја права (да се фризира како јој воља)!
И дете сад, због нашег неопрезног поступка, навукло комплекс. Готово сваки пут кад јој репове вежемо или кике уплетемо, она се буни: или све рашчупа, тражи да јој се фризура промени или косу вуче да уши камуфлира: нећу да ми се виде уши!
Тако и јуче кад се спремала за одлазак у госте. Мајка хоће да јој плете кике, а она не дозвољава. Па зашто, Машо, пита мајка; зашто нећеш кикице? Зашто кријеш уши, ко ти је то рекао? (А нико јој није рекао, несвесно смо јој усадили тај непријатан осећај и бојим се да ће требати деценије да се та грешка поправи тј. несигурност превазиђе.) Па види како си лепа!
Маша није много енергије трошила на објашњавање: ја са својим телом могу да радим шта хоћу! Е, тако, мала зна своја права (да се фризира како јој воља)!
Нема коментара:
Постави коментар