Нису длаке ни за дечаке

Што ми сестрићи браде брију, и ђене-ђе (иако сумњам да им је на лицу три длаке израсло ваљано, али тај чин ваљда треба да послужи као доказ да су они одрасли - већ други средње, бог те молово). Малопре сазнадох да им мајка једног, а тетка другог, коригује обрве (чупне где је одвише, сецне где је предуго), па су ми обојица ко лутке. А један, кажу због играња фудбала, недавно обријао и ноге (на срамоту и зазор старијим мушким члановима породице и конзервативним члановима оба пола). Шта су ти рекли у школи, питам, тек онако (шта други говоре никад није и не треба да буде битно). Да сам педер (као да те тиме голе ноге чине), немарно рече. Поносна сам на тебе, признадох му, што си тако храбар, што си се усудио на такав потез упркос очекиваним реакцијама околине. И још (да несрећа буде већа), рекоше ми, брије и препоне (у, чудна ми чуда). Него како, неће ваљда да буде чупав и длакав. Двадесет први век је, и мушкарац мора да води рачуна о свом изгледу, а не да тако рундав, каквим га је природа створила, шета светом (ти "крзнари" лоше утичу на здравље: од њих се недужном, а осетљивом, женскињу, мени рецимо, преврће желудац). Глатко је пријатно оку, а угодно и ономе ко се длака лишио. Знам да се ја после депилације (дибидус) осећам као препорођена (истина, мучно је чекати док те длачурде нарасту, али... ко се не надими дима, тај... прашуме на ногама има ).

Хајде да је пазух, сложи се мајка једнога, то у реду. Пазух - обавезно, убацих се ја (подржавам и што мајке одобравају, а и што оспоравају). Али мајка другога и на то се мршти и увија устима, ако већ вербално не протестује (ја не разумем ту наклоност длакама, ко да су законом заштићене). Што твој муж не брије пазух, обрецну се на сестру. Ма то ти је стара гарда (одмахнух руком ја, на њих се не треба угледати) и ништа чудно није: маторо се куче не учи пазухе да брије! 
Још треба и груди да депилирају, буне се мајке и даље. Једна толерантнија од друге, али ниједна не пушта сасвим деци да бирају које длаке брижљиво да негују, а које да бријају. Длаке на грудима, и то обавезно, уклањајте (ризикујем ја опет да ме нека од мајки клепи преко уста, ако не по глави).Не знам ко је смислио глупу метафору да су грудне маље - љубавни тепих. Хвала лепо, радије ћу спавати на "поду".

 Е баш ми је драго да је омладина тако просвећена и слободна да делује у складу са својим ставовима и има смелости да се супротстави породици, а и широј средини и вековној традицији.