четвртак, 3. октобар 2013.

Боље је да ме носиш

Пре неки дан, док бејах изврнута на кревету и удубљена у неки посао и(ли) мисли, Маша, све цептећи од радости, улете у моју собу. Хајдемо код шнајдерке, довикну с врата, па понови исто и кад ми се примаче. Шије костим за маскенбал (па лако је то кад имаш креативну тетку, а тетка добру шнајдерку... место да се ко сва друга деца маскираш код Кинеза, јефтиније је), па не може да ишчека.. 
Храбро је поднела да јој узму меру. Вртела се додуше мало, док је шнајдерка не стисну међу своје ноге. Жена покушава да је премери, а Маша се само врти пред огледалом. Хоће она да буде принцеза, али мало су јој те припреме заморне. Кад ступисмо на улицу и кретосмо кући, Маша само што се не сруши (начисто малаксала): све преплиће ногама и улицом врлуда. Не допресмо ни до пола улице, а она се испречи преда ме, приметивши: а боље је да ме носиш! 
Узми је, рече моја сестра (та је паметна: носи омање дете у стомаку, па неће да заради килу). Боље за кога, насмејах се док сам је пртила у наручје. За мене, признаде Маша, смешећи се с олакшањем, и обгрли ме око врата (а ногама ме клепи одостраг). Народ каже да ко има зета - има и магарца, ал' ни онај ко има тетку није без запрежне стоке (и ноге га не боле, док тетки клецају).

Нема коментара:

Постави коментар