Сестра ставила шерпу с прженом паприком и јајима да се греје. Ја за то време одем на терасу по парадајз (наш домаћи, још зри, у гајби). Ја за то време перем парадајз, па га чистим и сечем, ја солим парадајз... А с паприком се ништа не дешава! Нити се чује да је рингла врућа (паприка не цврчи) нити се осећа. Ручак се подгрева и подгрева, а муку муче празна црева. Ради ли она рингла, упита сестра (што такође нестрпљиво ослушкиваше) након пола сата (док су нам црева хистерично завијала од глади). Ваљда ради, бацих немарно поглед ка шпорету, него си ти стрпала онолику шерпетину на малу ринглицу (зато, контам, не може да угреје летњи, а ни јесењи, дан до подне; постојао је проблем, требало је наћи оправдање, и ја сам га нашла, а да нисам много укључивала мозак нити се проблему посвећивала).
Након извесног времена опет с кауча бацим поглед на ринглу (синуло ми да је можда укључена погрешна). Добро погледах онај обојени кружић испод прекидача и, умирена, немарно одвратих поглед: све је у реду, добро је укључено (само се треба стрпети док се шпорет накани, можда је зле воље).
Кад након десет минута (ја сам била стрпљива, али желудац се бунио) одох до шпорета да проверим је ли се паприка иоле загрејала - а она ладна ко лед (само што ме шлог није дрмнуо)! Тек тад ми се укључио аларм: па ту нешто не штима (досад би и кућа изгорела; да л' шпорет не ради - цркосмо од глади)! У истом трену осетих како рингла испред, она већа, експрес, греје ко смедеревац. Погледах опет обојени кружић, па ринглу на којој је шерпа... Аааа, ћорава сам начисто! А ко је ћорав ризикује да му се црева вежу у чвор. /Кад неко не капира најбоље, а нарочито не лако, нуди му се цртеж као илустрација, ал' некима, изгледа, не вреди ни цртати. Наравно, под некима не подразумевам само сестру, већ и себе - милион сам пута исто урадила./
Добро, шта је било - било, сад треба извући најбоље из дате ситуације. Зато премакох шерпу с рингле на којој је залуд пола сата чамила на суседну што, непланирано, беше врела, те причекасмо који минут (све више цупкајући на прстима). Како стависмо шерпу на сто, сестра и ја навалисмо ко пуштене с робије и макљасмо без предаха док не видесмо шерпи дно.
Нема коментара:
Постави коментар