Деца су наше највеће богатство

Градска организација пензионера Јагодине укључила се у борбу против беле куге (ее, против те већ треба користити тешку артиљерију, а кадра је стићи и утећи), коју већ осам година спроводи Скупштина града (алал вера и свака част), и убудуће ће чланови те организације добијати по 10.000 динара (ако је пензија једва двапут толико, мало ли је?) за свако четврто и наредно унуче ('иљадили се, и унучићи и пензионерске награде). /Нема ништа док државна управа не преузме ствар у своје руке... упс, будући очеви, надам се да не стеже одвише./

Док пре неку ноћ у касне сате чеках аутобус у једном лепом селу, сестра, сестрићи и ја забављасмо се овом вешћу. Па шта деда ту може (ко њега пита), изјави сестричина. Хм, па неће седети скрштених руку (а снајка, по свој прилици, неће имати кад да скрсти ноге). Има да обилази око сина и жене му, да куми и моли, наговара и подстиче, те напокон гунђа и грди. Мало-мало, па ћушне снајку и сина у ребра: ајте, децо, ајте, не дангубите (време је новац, 10.000 бар), на посао, не губите време и не расипајте (моје потенцијалне ) паре. (Десет црвених, еј, није шала, поготово ако је пензија мала. Вреди се потрудити, прионути својски на посао.) Млади сте, немојте да вам је тешко (деца су наше највеће богатство: једно ко ниједно, три као једно, ал' четвртоо, еее...). Их, ја сам у вашим годинама могао (само да је неко хтео да плати)... да се баба није устезала...
А још ако је у пензионерском удружењу и баба, ууу, двадесет хиљада пада (с неба) у кућни буџет. То ће све (и нема доста) да оде (како дошло, тако и отишло) на част (још ако је унуче УНУК, ууу, има да се лумпује), да се родбина, комшије и пријатељи, па и пензионерски другови, како ваља провеселе, а после, сналазите се децо, како знате. 
Ја бих рекла да је ова понуда скроз непромишљен потез; неће људи (носиоци сперматозоида и јајних ћелија у које се полажу толике наде) имати предаха кад маторци навале као зубна болест: хоћемо унуче, хоћемо унуче (и паре)! Таман кад се роди четврто, маторци ће да навале да се поради на петом, и тако редом (да не пропадну обећане паре), а син и снаја ће да спадну с ногу (а врло је могуће и на просјачки штап).