Заиграће мечка и пред твојом кућом

Јесен, ал' још лепа и топла, па свет измилео напоље, да још ово мало сунца приграби. Недавно сам једну старицу спазила како, ослоњена о штап, седи пред својом кућом (и посматра, шта би друго могла), а одавно је не видех. Добар дан, поздравих је учтиво и љубазно, с осмехом, како сте (нисам баш горела од радозналости, али, рекох, прија старијима кад им ма какву реч упутиш)? Како сам, за нијансу одсечније него што је пристојно, чини ми се (можда само), одврати она (као ехо који мења глаголска лица) кад будеш имала осамдесет и не знам колико још година - видећеш (ти свога бога). /Ово зазвуча скоро као клетва. Заиграће мечка и пред твојом крштеницом, овај кућом... а ти са штапом нећеш моћи да преплићеш, иако ће те звуци музике мамити./
Данас је опет видех на истом месту, у истом положају. Добар дан, насмејах се и... уздржах од даљег испитивања, боље да гледам своја посла (но да ми баба упире прстом у немилу будућност). Некад је боље прогутати реч и бити умерено учтив (што да ме боли глава и старост да ми се на њу навали).