Кад чељад није бесна, кућа није тесна (други део)
среда, 8. новембар 2017.
Zet mi se zavalio na stolici, a noge opružio preko tabuea. Prošavši kraj njega, tresnuh ga ovlaš po stopalma i sedoh na krevet.
Šta me udaraš po nogama, upita on, zbunjen. Zato što ti je glava daleko! ;)
Нема коментара:
Постави коментар
Новији пост
Старији пост
Почетна
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар