Išla sam s Mašom na maskenbal. U torbi sam nosila selotejp, makaze i neki rezervni noktić.
Od mašine maske svi su se isprepadali. I niko je nije prepoznao. Ali to zadovoljstvo platila je manjom uspešnošću u raznim igrama. Ne može se mnogo šta postići onolikim noktandžama. A, opet, jedan joj je otpao i jedan se oklembesio tek kad je navalila da s drugaricom igra iks-oks.
OK, bez panike, sad ćemo da sredimo. Sklonismo se u neki ugao i ja spustih torbetinu na neku klupu. Klinac koji je sedeo s druge strane klupe zapanjeno je blenuo u mene, ali reč nije rekao. Dok sam žurno vadila makaze i selotejp, Maša pokuša diskretno da mi skrene pažnju: a tu se igraju igrice... Čujem ja (kroz onu buku i gungulu), ali ne obraćam mnogo pažnju. Pa samo sekund, neće propasti svet. A i dosad su se već izigrali s tim kikirkijem (koji čačkalicom guraju preko klupe), ne stoji niko u redu.
Ne možeš tu, tu igraju igricu, a ti si stavila torbu, opet mi Maša došapnu. Neprijatno joj bilo što ne marim za pravila i rasporede (a šta ću, panika me obuzela, treba hitro da delujem, a dece ko Turaka na Kosovu polju: da iz neba plaha kiša padne, niđe ne bi na zemljivu pala -- pa gde ja svoju torbetinu da spustim?).
E nije lako s tetkama: dobro dođu, začas ti masku (za nagradu) naprave, ali svojeglave, hoće torbu na nezgodno mesto da stave.
Od mašine maske svi su se isprepadali. I niko je nije prepoznao. Ali to zadovoljstvo platila je manjom uspešnošću u raznim igrama. Ne može se mnogo šta postići onolikim noktandžama. A, opet, jedan joj je otpao i jedan se oklembesio tek kad je navalila da s drugaricom igra iks-oks.
OK, bez panike, sad ćemo da sredimo. Sklonismo se u neki ugao i ja spustih torbetinu na neku klupu. Klinac koji je sedeo s druge strane klupe zapanjeno je blenuo u mene, ali reč nije rekao. Dok sam žurno vadila makaze i selotejp, Maša pokuša diskretno da mi skrene pažnju: a tu se igraju igrice... Čujem ja (kroz onu buku i gungulu), ali ne obraćam mnogo pažnju. Pa samo sekund, neće propasti svet. A i dosad su se već izigrali s tim kikirkijem (koji čačkalicom guraju preko klupe), ne stoji niko u redu.
Ne možeš tu, tu igraju igricu, a ti si stavila torbu, opet mi Maša došapnu. Neprijatno joj bilo što ne marim za pravila i rasporede (a šta ću, panika me obuzela, treba hitro da delujem, a dece ko Turaka na Kosovu polju: da iz neba plaha kiša padne, niđe ne bi na zemljivu pala -- pa gde ja svoju torbetinu da spustim?).
E nije lako s tetkama: dobro dođu, začas ti masku (za nagradu) naprave, ali svojeglave, hoće torbu na nezgodno mesto da stave.
Нема коментара:
Постави коментар