Ignjat je za rođendan dobio onu kućicu od PVC folije. (Malo sam tragala po netu, ne bih li se pravilno izrazila, ali opet nisam sigurna kako se taj materijal tačno zove. Uglavnom, verovatno znate na šta mislim. Izgleda otprilike kao neke zavese za kupatila, a ova je ukrašena žirafama i još ponekom životinjom.)
Maša i ja odmah smo prionule na rad, kaneći da kuću podignemo na tepihu njene sobe. No nije baš išlo tako lako, kako nam se činilo da će ići. Najpre smo utvrdile da imamo cevi u četiri različite dužine. Onda smo pogledali (i Ignjat s nama, kao da se nešto razume) sličice, da budemo sigurni gde koja cev ide. Pet komada varijante A, četiri B, dve C i četiri D... ili možda nekim drugim abecednim redom.
Maša i ja odmah smo prionule na rad, kaneći da kuću podignemo na tepihu njene sobe. No nije baš išlo tako lako, kako nam se činilo da će ići. Najpre smo utvrdile da imamo cevi u četiri različite dužine. Onda smo pogledali (i Ignjat s nama, kao da se nešto razume) sličice, da budemo sigurni gde koja cev ide. Pet komada varijante A, četiri B, dve C i četiri D... ili možda nekim drugim abecednim redom.
Oni zglobovi koji služe za spajanje nekako nisu načinjeni baš kako treba: taman u njih udenemo cevi, a one se iščupaju, ma čim ih pogledaš.
Dodatne otežavajuće okolnosti predstavljali su Ignjat i Staša, naročito Staša. Ta se vazda vrzmala oko naše građevine, zavirivala, osmehivala se, pocikivala, opipavala... i rušenje izazivala. A kad izvučeš jednu cev, automatski se poremeti ravnoteža i sve ostale otkažu poslušnost. Mašo, podupri to nogom, doviknem panično, podupirući s druge strane i sama. Pa to je, bre, teško podići ko kulu od karata. Taman se poradujemo kad vidimo postojanu konstrukciju, a ona se poremeti...ili je poremete. Ne damo se obeshrabriti. Izbacimo decu iz sobe i zatvorimo vrata, te počnemo na miru ispočetka da konstruišemo. Ali Staša, ta stenica, neće da se okani. A kadra je bravu dosegnuti i vrata pogurati. Cevi koje još ne sigosmo da ugradimo, Ignjat dograbi i nosi po kući "daske" (jadne nam stubove). Hristovih smo se muka namučile.
Konačno smo uspele da nabacimo foliju i da građevina ostane stabilna. Ali zadovoljstvo zbog toga beše nam kratkotrajno. Čim se Staša u kućici nastanila, kuća nije izdržala, od njenog se zanosa poprilično raspala.
Konačno smo uspele da nabacimo foliju i da građevina ostane stabilna. Ali zadovoljstvo zbog toga beše nam kratkotrajno. Čim se Staša u kućici nastanila, kuća nije izdržala, od njenog se zanosa poprilično raspala.
Na kraju mi se sve smuči, pa besno digoh ruke (neimari bi trebalo da imaju mira, ali roditelji ovih nevaljalaca isto su želeli dok ispijaju kafu u dnevnoj sobi). Ko da zidam Skadar na Bojani, pa što ja za pet minuta sagradim, to Staša za sekund obali.
Нема коментара:
Постави коментар